Učitelj

зирно, говори и факат да је у својим седмогодишњим интервенцијама само београдска инспекција рада имала 9.200 утврђених случајева неправилног запослења мале деце и тешке злоупотребе њиховог социјално-економског положаја“ „Продужење рока школовања је један од начина смањења незапослености међу младим радним снагама, али је потребно постићи да .се свуда (у свима градовима) примењује закон о обавезном похађању школе, и у случају продужења рока школовања треба да деца излазе из школе у годинама, у којима је рад већ дозвољен“ —- „шегрти, којих у нашим градовима има преко 72.000 (68.000 пријављених радничким уредима), живе под врло тешким материјалним, моралним и хигијенским околностима. Старо, патријархално општење са њима, као са члановима породице, давно је изумрло. Место њега дошао је систем шамарања и живот гладан до грчења, бедан и прљав“ — „Поред осталог требало би обезбедити недељни одмор за сву радничку децу и шегрте. Зато ни предавања у радничким занатским и шегртским школама не треба да буде у данима одмора (суботом поподне, недељом и празником) него само у радне дане. Деца — радници, преморени шестодневним напорним радом, на занату или у фабрици, треба празник одмора да употребе за физички одмор у излету ван града, у природи, на ваздуху и сунцу, а не на раду у загушљивим школским учионицама" — „Да се шегрти после ослобођења задрже најмање годину дана у служби итд. И занатске школе морају се ставити на једну здравију и рационалнију основу (1.200.000 дин. даје општина београдска годишње на занатске школе)" — Према анкетама из 1935—1936 год. доказано је да се број неупослених стално повећава и да је већ достигао у градовима и варошима цифру од 150.000 незапослених квалификованих и неквалификованих радника — очева. Према званичнм подацима у току 1936 год. у нашим централним градовима: Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву, Новом Саду, Сплиту и другим пријавило се берзама рада 417.904 неупослена лица. — 1928 год. било је неупослених 142.163, 1929 — 194.065, 1930 — 150.939 1931 — 168.322,1932 —- 272.282, 1933 — 309.54, 1934 — 318.685, 1935 — 378.11, 1936 — 417.904. Да се број неупослених повеЋава доказ су горњи подаци. — У фебруару 1937 год. на сваких 100 упражњених места у градовима долазило је по 1.654 пријаве неупослених.

10) Подизање јефтиних хигијенских станова за сиромашне породице са децом. — Потребно је у Београду подићи 2.500 хигијенских станова за београдске породице са децом, која сада живе у загађеним избама. — Загребачка је општина подигла око 1.500 малих станова у које је уложила преко 100.000.000 динара, а у Љубљани сваки 11-ти становник станује у општинским становима. Љубљана напредује.

11) Подизање градских дечјих болница. — Београд нема своје дечје градске болнице. — Од 72 града и 400 вароши само 10 градова имају болничка одељења за лечење деце и то са свега 300 постеља укупно. — Дечје клинике имамо само две: у Београду и у Загребу. Сем тога ништа више. — За целу Југославију потребно је да имамо 90.000 болничких постеља за децу, а ми имамо свега 300 (ни 4% дакле место 90.000 ми имамо 300.

12) Изградња дечјих опоравилишта. — Капацитет свих опоравилишта и сталних летовалишта не прелази 14.000 градске и варошке деце од чега на Београд, Загреб и Љубљану дође око 4.500 деце, а 9.500 на све остале градове и вароши. Међутим насушну потребу за опоравком и летњим одмором имају преко 420.000 деце (ни 4%).

13)Подизање завода за проучавање душевног живота деце. — „Многа душевна обољења одраслих људи воде свој корен још из најраније младости, услед Рђавог васпитања и одјека многих социјално економсих компонената из друштвене средине у којој су се односна деца развијала“ — „Загребачка комунална заштита дечја, свесна овога, створила је још пре пет година своје нарочито Саветовалиште