Učitelj

живот и придаје му знатну улогу у нашем унутрашњем, душевном животу. У делокруг потсвести спадају процеси свакидашњице који се врше махом без пажње, аутоматски и по навици, Али сви они дубоко задиру у нашу душу и утичу на целокупан наш живот, као навике, несвесни нагони и инстикти. А све је то „резултат истоврсних понављања истоветних животних услова под истоветним спољним животним односима" (Панекук).

У том нашем потсвесном (ирационалном) животу тиња као потиснуто и полако се таложи на дну наше свести све оно што чини психолошку подлогу карактеру и вољи једне личности и што у свесном мишљењу и свесним радњама те личности пробија до свога израза. Само, дабогме, за овакво или онакво формирање душевнога живота једнога човека, нарочито његовога карактера и његове воље, друштвени момент и утицај јесте много претежнији од свеколиких других природних и психолошких момената и утицаја.

Тако ће, например, два брата који су подједнако лично поштени и имају подједнаке психофизичке природе — уколико је то, дабогме, уопште могућно имати — под различитим друштвеним моментима и утицајима поступати различито,

Ту ће један брат, који је богат и добро животно обезбеђен, остати и даље лично поштен, док с другим братом, који је пуки сиромах и без посла, то можда неће бити случај. Јер ће он под ударцима невоље, беде, беспослице и очајања, много пре и такше доћи у положај да подлегне и да постане непоштен човек и лопов,“) осим у случају, ако је ретке карактерне чврстине. Само он тада, дабогме, већ не би имао исту психофизичку природу са братом.

Међутим, баш код схватања света и живота тај вољни момент игра главну и пресудну улогу. Јер свако схватање света и живота захтева човекову активност, као и човеков непосредан став и одговор према том свету и животу као таквом. Из човековог сазнања света и живота што га окружава, и из његовога саосећања са тим светом и животом проистиче нужним начином његов однос, тојест његов став и његово држање према том и таквом свету и животу. Из свега тога. дакле, проистиче човеков активан став и однос према свету и животу као природној и друштвеној целини. 3

Према томе, једно схватање света и живота изискује и обухвата у себи целога човека као активнога радника, борца и мислиоца. Оно, дакле, не само да изражава идејни свет једнога човека, већ у исти мах и реализује његово мишљење и његову вољу у свету и животу. Оно га, дакле, стално потстиче да целокупном својом духовном, моралном и друштвеном акцијом реализује то своје мишљење и ту своју вољу у животу и друштву, у раду и саосећању са другим људима.

") О томе више у мом чланку О вољи, објављеном у часопису „Учитељ“, органу Југословенског учитељског удружења, св. 8, 1924, Београд.

рту РРР ==

——__"У_ут АРТ