Učitelj

П

Дабогме да може бити и таквих схватања света и живота која не само сумњају у смисао и вредност света и живота, већ и негирају сам свет и живот као такав. Да поменемо само као примере за то, схватање света и живота једнога индијанскога аскета, схватање које негира свет и живот уопште. Или пак схватање света и живота једнога скептичара, схватање које сумња у сваки смисао и сваку вредност света и живота као таквога.

Али и таква схватања света и живота ипак у суштини својој, дабогме, да значе у извесном смислу активна држања тих и таквих људи и група према свету и животу. Она то значе просто због тога, што је и свако сумњање у смисао света и живота, као и свако негирање света и живота већ уствари такође једна акција, једна радња. И то често пута још енергичнија и судбоногнија акција и радња него ли сви походи Александра Маћедонскога, или и сви Наполеонови освајачки подвизи, посматрано, дабогме, чисто идеолошки.

Например, схватање света и живота једнога Гстаме Буде, религијскога проповедника и оснивача једне религије од неколико стотина милиона верних. Схватање које је негирало свет и живот, но које је, упркос томе или баш због тога, било од пресуднога утицаја на читав део Азије те епохе.

Или пак, например, схватање света и живота једнога Лава Толстоја, који је као мислилац, писац и моралист тим својим схватањем света и живота негирао целокупну модерну културу и цивилизацију. Схватање које је почивало на тврђењу нужности пропадања данашње културе и цивилизације и њиховога замењивања другом једном друштвеном организацијом у смислу првобитнога, јеванђељскога хришћанства. Шта више, кад је реч о утицају што га је имало Толстојево схватање света и живота на савременике, чак и само „размишљати о Толстоју“ — како с правом вели покојни Душан Поповић на једном месту о Толстоју — „значи, у исти мах, бунити се и противу друштвених неправди; и тако ће, изгледа, овај велики човек и самом својом смрћу дати повода за оно чега се он, у својој мистичној религиозности, највише плашио: дати повода за револт, за борбу народних маса, баш као што су и његова дела, супротно намери пишчевој, то чинила!"

Овде, дабогме, није реч о једном одређеном схватању света и живота, већ уопште о схватањима света и живота као таквим.

И, збиља, нема само једнога општега схватања света и живота, већ су се у току историјскога живота и развитка човечанства јављала многа и разна схватања света и живота која су се смењивала или пак постојала упоредо једна поред других. А тако исто и у овом шаренилу људи што живе у нашој епоси једни поред других и опште и боре се