Učitelj

једни с другима, постоје једна поред других врло различита, па чак и врло супротна схватања света и живота.

Међутим, свеколику ту разноликост и супротност схватања света и живота можемо лако да објаснимо, ако се само потсетимо на то, да је друштвени момент код једнога човека или читаве једне људске заједнице претежан у формирању схватања света и живота тога човека или те људске заједнице. Наиме, ако се потсетимо на то: да је претпоставка онога нашега вољнога држања што смо га назвали схватањем света и живота, тојест држања према природној и друштвеној целини, — само слика света и живота која одговара једном човеку односно заједници људи и коју тај човек или та заједница људи ствара о тој целини. Затим, ако се даље потсетимо на то, да свака слика о томе зависи од друштвено-економскога становишта онога човека који посматра, процењује и проживљује свет и живот око себе.

"Све то, дакле, формира схватање света и живота једнога човека. О томе нам пружа диван пример наш велики песник владика Његош кад каже: „Ко на брду ак и мало стоји, више види но онај под брдом".

Да ли, дакле, један човек тако високо стоји да му поглед орловски господари великим даљинама и просторијама, или пак да ли он тако ниско стоји, да му поглед једва досеже до најближега црквенога торња; да ли се, затим, један човек служи каквим згодним помоћним средством, например дурбином, или је пак упућен само на своје властите очи, — од свега тога, дакле, биће зависно и схватање света и живота тога човека. Свима тим и многим другим приликама и моментима биће већ одређивано схватање света и живота свакога појединца.

Но не само тиме, већ ће то схватање света и живота бити зависно још у већој мери од друштвено-економскога става и положаја човека о чијем схватању света и живота јесте овде реч. Друштвеноекономски став и положај како појединца, тако и читавих друштвених редова и група јесте од пресуднога утицаја за њихово мишљење и вољу, за целокупно њихово схватање света и живота.

Ето због чега су појединци из владајућих друштвених редова који, дабогме, имају довољно разлога да буду задовољни постојећим друштвеним и духовно-моралним приликама апсолутно уверени у то: да су те друштвене и духовне прилике не само добре и савршене, већ и једино могућне и моралне.

Али је у исти мах, с друге стране, исто тако разумљиво због чега и појединци из економски несигурних и угњетених друштвених редова који злопате и издиру под тешким и неиздржљивим бременом друштвених прилика имају исто тако довољно разлога: да не буду задовољни тим и таквим друштвом и што лако увиђају све његове

недостатке и ружне, неморалне стране. Ето зашто је отуда и ра-_