Učitelj

После оваквих припремних вежби може се у другом тромесечју прећи и на потпуно усмено формулисање услова задатака који се састављају.

„Ево шта је један дечак купио у задрузи (трговини) — говори учитељ и показује деци писанку и два пера. — Смислите задатак о томе дечку."

Можда ће бити потребно да се деци помогне у формулисању услова, понешто и да се поправи, али ће задатак бити састављен и решен с интересовањем.

А затим се може прећи на састављање задатака о предметима, којих нема пред очима.

„Сада ћемо, децо, смишљати задатке о ономе чега нема у учионици. Ко је од вас ловио рибу у реци: А ко је скупљао печурке у шуми Ко помагао оцу у баштиг

Добро. Сад смислите у себи задатак, о чему ко хоће: о ловљењу рибе, о печуркама, о башти".

Тако се деца постепено привикавају да у околној стварности налазе бројне односе, приступачне њиховом схватању и изражавају их у задацима.

Врло велико интересовање изазива у деце састављање задатака по сликама.

На слици кућа с пет великих прозора. Кроз сваки прозор промољене по три насмејане дечје главе. На основу овакве слике деца лако састављају задатке о множењу.

Још је лакше смислити слику за задатке из сабирања, али је нешто теже у слици изразити остале две рачунске радње — одузимање и дељење.

Ту је много боље за један задатак узети две слике. При томе не треба одмах поставити сугестивна питања. Нека деца потпуно самостално покушају да саставе задатак. То је теже, али и интересантније.

Нецелисходно је посвећивати засебне часове састављању задатака. Томе раду треба посвећивати део часа. Али се он мора изводити систематски у току целе године.

Треба тежити да у задацима које деца састављају дођу до изражаја сви видови простих задатака који се по програму морају прећи с 1 разредом. У томе циљу може се употребити још један начин рада. Састављање задатака по аналстији.

Деца треба да се упозкају с појмовима „за колико више“ и „за колико мање".

Примери: 1) „Ива је уловио 12 риба, а Никола за 5 риба више, Колико је риба уловио Никола" на та