Učitelj

72 БЕЕН ЕД ЕДЕМА АЕ НЕ РЕ

скупљене народне умотворине, приповетке, песме, пословице и обичаји, добијају од 1868 године, када је државна власт у Србији увела у живот његов правопис, карактер трајне садржајне основе српског васпитања. Без језичког српског блага сакупљеног у Караџићевом делу раскид са клерикалном потком у српској педагогици и њен преображај у релативно самосталну научну педагогику не да се уопште замислити. Са победом „простог народа“ Вуковог створени су и сви услови за развој педагогике „простог народа“.

Дух дела Караџићева није намах освојио српску педагогику. Прва српска учитељска школа, истовремено и прва стручна учитељска школа у Угарској, коју је основао 1812 године у Сентандреји Урош Несторовић, саставивши за њу и извод из педагогике по Нимајеру, Салцману и Резевицу, дуго је била израз већ засноване клерикалне педагогике српске. Прва штампана педагогика и методика за ову школу, „Педагогика и методика“ родољубивог конзервативца, професора ове школе Павла Атанацковића (доцније владика Платон) штампана је 1815 славјано-сербским језиком. Професори и ђаци ове школе, нарочито од дана њеног преноса у Сомбор 1816 године, где и данас постоји, били су расадници конзервативног духа своје школе и у Србији. По позиву власти или по унутрашњем позиву они су прелазили у Србију да организују школу у држави која се из националносељачке револуције тек рађала. Српска педагогика се пренула из обамрлости наслеђеног клерикализма тек у доба које почиње да назире коначну победу Караџићевих идеала. Тада се појављују као весници обнове српског школског васпитања два талентована аутодидакта у педагогици, Борђе Натошевић (1821 — 1887) и Никола Ђ. Вукићевић (1813—1910), реформатори српских школа у духу учења Песталоција, Дистервега, Харниша, Л. Келнера и др. Ђорђе Натошевић је покретач првог српског педагошког листа („Школски лист“, 1858), а његово је дело и коначно увођење народносељачких умотворина у српску школу путем савесно изра-

ђених читанки, као што је његово дело и увођење световне песме,

крај црквене. Он је сем тога, и покретач првог српског дечјег листа („Пријатељ српске младежи“, 1866). Никола Вукићевић, блиски сарадник Натошевићев, обновилац је осећања да је православље праоснова српског васпитања у доба које је, понесено новом струјом времена, било заиста у опасности да ово изгуби из вида. Сем тога, он је и писац савесно израђених методичких упутстава, а као дугогодишњи уредник „Школкога листа“ он је ударио темеље српској педагошкој књижевности.

5. Покушаји заснивања самосталне српске школске праксе под непосреднијим утицајима савремене европске педагогике

Елементарна снага сачуваних традиција сељачког друштва у Србији, прожимање Србије идејама грађанске просвећености пренесеним из Војводине, свест државника Србије о њеној политичкој и националној мисији међу Јужним Словенима, идеје њене омладине школоване на Западу, нарочито смисао њене омладине за социјалне и политичке реформе и њихово спровођење стечен такође на Западу

те 15 ои