Učitelj

илививаиииеинвеннииниаАиА Ниси ин и а 98 народа једно је, ако му је у основи један идеал. Ваља помислити на немилосрдну Лагардову реч о немачкој народности. Она се може применити на сваку националну грулу. „Поставимо ли себи питање о немачкој народности наших дана“, вели овај критичар прошле немачке културне кризе, „онда се питамо о идеалу Немаца наших дана. Не постоји одговор на ово питање, јер такав идеал не постоји. И стога ни немачка народност не постоји.“ „Нека Немачка никад не поверује, да се може ступити у нову периоду живота без новог идеала.“ ИМ југословенској народности је потребан такав идеал. Југословенска је заједница још увек без њега. И велика је заслуга југословенских педагога, ако у српској, хрватској и словеначкој омладини развију оне снаге, које могу убрзати изградњу овог идеала. Поштовање за заједнички изражај бола и радости на истом језику, правично и племенито одавање признања сваком племену и свакој покрајини за све оно што су учинили и што чине за општу ствар И, најзад, разумно процењивање својих и туђих искустава и идеја значајних за одржање у данашњем усковитланом свету претстављају снаге које могу, како нам се чини, најбрже да одведу изградњи југословенског идеала.

Таква каква је педагогика српске гране југословенског народа дала је, рекло би се, све што се могло ишчекивати од ње за духовно одржање особености Словенског Југа. У племенитој борби са духовним тековинама старијих култура, она је увек у право време умела ла се ослони на изливе снага народног духа и да их учлани у духовно добро српског васпитања. У дотицају са старијим културама она је, кад год је било у питању непосредно задовољавање потреба везаних за народно тле, долазила свом народу у помоћ у прави час. Што је она, покаткад, била неуспела копија, сувишно лутање или неуспела синтеза идеја без већег значаја за задовољавање народних потреба није, такође, њена кривица. Иста недаћа прати све системе културног живота младих народа: правни као и медикални, привредни као и технички, политички као и сваки други. Разлог за ову недаћу ваља потражити, ако је уопште културна младост недаћа, свакако пре у културној младости ових народа него у њиховој неспособности за асимилацију културних тековина. Са све већом зрелошћу младих народа за пријем добара туђих култура, а она је за последњи век недогледно порасла на Словенском Југу, као што показује баш овај приказ, рашће и њихова моћ у оригиналном, сажетом и правилном синтезирању. Ток освајања културног царства не показује друкчију линију развића ни код народа за које се данас верује да су једини пуноправни покретачи светске мисли.