Učitelj

НИНА ШИ РЕН РА iii 101

мита, док nijesu zabranjeni,) оКкирцан Као ргедауасе istaknute hrvatske pedagoge, a medu učesnicima bili su učitelji-ce iz svih krajeva Jugoslavije, izuzev Slovenije. | >

Ove tečajeve spominjem zato, jer su Oni najviše pripomopgli da se otpočne reforma, i to s jedne strane u teorijskom tumačenju novijih pedagoških ideja, a s druge u praktičnom obnovnom radu, naiprije, i najviše, obuke u elementarnim razredima, a onda i obuke u ostalom gradivu (predmetima). Učitelji su, u početku, pokazivali najviše sklonosti za novi način ођисауапја росебтог СМапја 1 рsanja. Analitičko-sintetička metoda, pri čemu se paralelno učilo čitati i pisati, i to naiprije malim slovima, ustupala je sve više shvaćanju da je bolie i pedagogijski opravdanije obraditi naiprile Čitanje, s velikim, pa malim štampanim slovima, a potom pisanje. Ovo pitanje još nije гјебепо, pošto se i danas ogromna većina drži starog načina, ali svakako su izgledi dobri za опе koji zagovaraju, i ako sintetičko, odvajanje pisanja od čitanja. U tu svrhu objavljene su i Početnice Il. Dizdara i Zlat. Špoliara, a stručno. obrazložene radove dali su u ovom pogledu A. Defrančeski, prof. učitelji. škole u Zagrebu, i Sti. Zaninović.š)

Koliko su god ovi tečajevi bili korisni, uniieli su dosta pometnie kod pristaša škole rada u jednostranom shvaćanju ručnog rada, a time i temelinih pedagogiiskih intencija ovoga pokreta. Bilo je vremena, i tečajeva, gdje se učitelje samo poučavalo u raznim rukotvorinama, pa u tom onda oni obučavali svoje učenike. Mnogobrojne izložbe ručnih radova, učeničkih i učiteliskih, pokazivale su očito kakva rukotvorna formalnost vlada u obuci. U to se vrijeme počinju izdavati kolekcije ručnih modela i crteža, te posebne knjige za rukotvornu tehnologiju." Posljedica toga bila ie da se ručni rad, i to često u obliku zanata, identificirao s poimom same škole rada. Zato je bilo prijeko potrebno da se u Ovom pedagogiiskom kompleksu razluče shvaćanjia ručnog rada kao predmeta i sredstva u obuci, te da se, uz naglašavanje stvarnog shvaćanja principa rada, prikaže što škola rada u svojoj strukturi idejno i praktično pretstavlia i što ona u obrazovnom procesu hoće. U tom smislu piše S. Ljubunčić u Napretku i Savremenoj Školi, a uz njega i ZI. Špoliar, koji tom prilikom kao urednik lista oprema cijelu iednu svesku u ovu svrhu.i0)

Ovo tumačenje bitnoga u kompleksu škole rada, koje se nastavlja (S. Ljubunčić u Savremenoj Školi), treba shvatiti samo kao intermezzo, jer se o školi rada, i to upravo o školi rada, počelo izranije pisati, odmah nekako poslije oslobođenja. Tako prof. sje Matičević, koji u novoosnovanoi Višoj pedagoškoj školi predaje

7) Zabrana datira s pokretanjem oglednih škola u Jugoslaviji, od g. 1995.

2 A. Defrančeski: Metodika početnog čitanja i pp: ai a, te put do slobodnih pismenih sastava, Zagreb 1997 i Radna metoda početnog čitanja i pisania, Zagreb 1981; Sti. Zaninović: Priručnik ха školu r.ada, Začreb 1982.

% Marijan Markovac: Školska radionica, Zagreb 1991; Sti. Štromar: Ručni rad za diečake u osnovnoi školi, Nova škola, sv. 19, 20, 91, 95/96, god. 1995; J. Potočnjak: Rukovođ za crtanje, Zagreb 1935.

1 уза: Виспа: гад Као рг1пстр ! ргедтећ и ођиџећ, Маpredak, sv. 6/7, god. 1998, te Savremena Škola, sv. 1, god. 1927.