Učitelj

часопис »Еугетка« који излази као HpHmor »Zdravniškega vestnika« у Љубљани и бави се научно „популарним“ проблемима. (Види Dr. B. Dragaš: »Zaščita mater, dojencev in predškolskih otrok«, 1936 (v publikaciji »Zdravlje v Sloveniji« II ktbHra). 3a npaBHuIHH pa3aBOj HnpeTшколскога детета најпозванија је породица. С правом се заиста тврди да је она (прајћелија васпитања. За телесно неговање детета одмах по рођењу одлично би јој послужила књита »Ротос поуогојепеки in dojenčku« 1938, коју је написао Др. Б. Драгаш, дечји лекар, и која је прва „народна“ књига. О хигијени, нези, исхрани и одгоју претшколског или „малог“ детета такође сваком разумљиво пише исти аутор у књизи »Обок од ргуеда до зедтеса Јега« (1931).

Шта значи у животу народа, ако дете „којекако ' расте, насликао је у опипљиво разумљивом слогу покојни судац Фран Милчински, који је знао »пдепдо фсеге уеги«, у приповетци »РНска ђе спехда« која је г. 1937 после 20 година у 2 издању (илустрованом) изашла код Мохорјеве дружбе. А »ронзосегјеп:« тако модерног живота био је одвише тежак »ехатеп паогохшт« за педагошке способности породице. Види о томе на пр. К. Ozvald: »Kriza rodbine in zahtevki evgenike« (Liublianski Zvon 1933), G. Šilih: »Problem roditeliske vzgoje« (Popotnik 1934) и опет К. Огуа!а: »Obrazovalni pomen svetovnega nazirania in ljudske morale« (Ped. гђогик, 1937). Још је веома мучан и озбиљан проблем из тога поглавља онај који се односи на незакониту децу, којих је у Словенији до 35.000. Особиту жалосну „стварност“ незаконитог детета међу Словенцима тачно приказује Др. Франце Горшић у својој књизи »5осјапа хаста десе in пјафпе« (1921), а језгро проблема је у сатиричном облику открио још књижевник Иван Цанкар у цртици »РоПКагр«. Како да се изведе заштита потребите деце уопште: да ли у „домовима“ (у затвореној заштити) или у туђим породицама (отворена заштита) — о томе после 15 годишњег искуства најистинитије расправља Др. Б. Драгаш у својој књизи »Otroške naselbine v Sloveniji« (19358).

Међутим је крута садашњица према незаконитој деци често таква маћеха, да је стандард за улогу „десетога брата“ већ спао испод нормале, пошто „сад сељаку не треба чекати да му се роди десети син — јер му већ код трећег нестане хлеба и већ му трећи син у свет хита.“ (Иван Роб, Десети брат, 1938) Или пак морају ићи код тврдице суседа „служити“ још пре него што напуне десет година.

Ко се не би радовао кад би вино што више таквих чинилаца, који ревносно настојавају да помогну нашем родитељима, жељ-

ним педагошког воћства. Такву функцију врше: „Родитељски лист“

|

an ia Visa Ga aio восак а а о