Učitelj

у НИЛИ РЕЗЕ АЕ НИ ДЕРВЕНТА ЕРИ ИЕ РОДНЕ 125

(Издање педагошке централе у Марибору), са нарочито подешеним штивом, друштва »боја т дот« у Љубљани и Марибору, Педагошко друштво у Љубљани, Педагошка централа у Марибору с приређивањем предавања, течајева и недеља, који бележе лепу посету и успех с обзиром на интересовање грађанства. А како је у том погледу било пре 20 година, о томе види: H. Schreiner: »Mladinsko skrbstvo, oz. mladinska zavetišča« (Ped. letopis 1919).

Још ce Mopa HapounTo mo/jByhH »Zavod za zdravstveno zaščito тајег 1п офток« у Љубљани, кога је ускоро по преврату дубокоумно и далековидно засновао садашњи педијатер Др. М. Амброжић (Београд) те га са дивним еланом сада води Др. Б. Драгаш. Тај завод има зацело благословен делокруг: од првог тренутка по рођењу даје кров матерама и новорођенчади који га у тешком часу немају; и што још више вреди напоменути, у њему се школују „заштитне сестре“ које су извршни орган при овом напредном подухвату у корист заштите потребитих матера и деце, особито у индустриским крајевима.

ШКОЛСКО ДОБА А. — Школе за основно образовање

1 — Народна школа. — То је она врста наше школе за коју можемо рећи, да се у прошлих 20 година најбоље развила, и по свом духу чак револуционирала. Међутим она то није извршила као какав „Птић саможив“, него је била органски део у ланцу развоја, који се непрекидно одржава из прошлости у будућност. Сетимо се само да су педагошку њиву за свакојако семе из „новог“, садашњег света сасвим чисто изорали већ старији орачи: Хинко Шрајнер, Др. Јанко Безјак, Виктор Бежек, Матија Лихтенвалнер-Сенковић итд. М кад се најзар збиља захорио нови живот по нашој педагошкој пољани, није га ниуколико разгласио победоносни поход светског рата, већ „столеће детета“ које је већ пре њега наступило с великим протестом против педагошког тлачења, обзнањујући „права“ младог нараштаја. Зато се народношколски преврат у младој држави С. Х. С. почиње као „борба“ нове школе против „старе“. У ствари то је била једна од сталних бура, које се у датим околностима порађају из вечне затегнутости између старије и млађе генерације у животу народа, и ко је слично бурама у природи, уколико руше, утолико и својим наносом ствара ју нове терене. Види К. Озвалд: »Starost in mladost v življenju poedinca in v organski celoti ljudstva« (Ped. zbornik 1995).

За некакву руду на педагошком возу или бар за прискутне »јатгајсе« важе код неких људи у нашој педагошко ј провинцијизаступници педагошке теорије. Доста велики рефлекс садашњега