Učitelj

истини је пак само пасторче и данас још највише животари о храни, коју је добила још онда, кад је тај школски тип био позван у живот. Пети разред, који је учитељској школи недавно придодат, није јој уздигао душу. Тај дар је био више сметња него унапређење, и они који су га примили, били су у многоме слични ономе заморском поглавици који је од католичког мисионара добио на поклон огледало, па није знао шта ће с њим. Као што је погрешан излаз у томе да се и садашња учитељска школа натеже с „квадратуром круга“, тако је и са решавањем нерешљивог проблема: младић и девојка, који су стиснути у јарам својих година развића и још нису ни сами себе довели у ред, те се муче с грађом свога „основног образовања, треба сад да уче узгајати друге. Ко се не би томе смејао!

И тако се мисаоном човеку намеће велико питање: шта ће бити с нашом учитељском школом сутра, прекосутра» Да ли да се садашњим, са свих страна — закрпљеним, и нимало више еластичним чизмама ударе нове закрпег Да ли да се школовање будућих учитеља основних школа пренесе на мниверзитет» Да ли да се у том циљу оснује посебна врста високе школе» Види о тим проблемима: Ог. Рауе! у тзек »Редагогј па Шохо ћ Такштегаћ пау ћ штуегх« (Ред. тбогпик 1923). Пг. Бг. Хес: Кећопта истецзке 1тобгагђе« (Ред. фопик 1925). — О. 5шћ: »КеГогта иснеузке 120ргагђе« (Ророник 1985). — Рг. Кадипес: »Меконко пишјић гегогт у рогједи исте узКе !хођгахђе« (Ророник 1935). — К. Огуа1а: »Ма ргејоти» Рогјамјје о редаго5кт Такштен.« (Ред. хђопик 1985).

Међутим нека се и усвоји ма која од тих могућности, сопа!сто зте аџа поп за учитељску школу на здравој подлози биће уважење врло важног факта, да је главно поље рада нашег учитеља и учитељице — сеоска школа —. Ради узора нам не би требало ићи ко зна где, пошто смо га ускоро по преврату имали дома, али смо га по свој прилици проћердали: учитељска школа у Чаковцу је наиме под мађарским режимом била у том правцу организована, да јој је у саставном делу био обавезан интернат за ученике као и сеоска економија. И тако будући народни учитељ није само пиљио у књиге, него су му се уједно, од зоре до мрака, око и рука вежбали на стварном студирању свакодневног живота у врту, у стаји, на пчелињаку, у расаднику итд. Без тако уређене припреме пак бојим се, да ће „ваншколско“ дело наших учитеља и учитељица остати — Гаја тогеапа.

Универзитет

Ни универзитет, који је био установљен законом од 17 јула 1919 године није створен из „ничега“, већ је испуњење дуготрај-