Učitelj

рочито не да више ни замислити ширење и међусобно измењивање мисли. Штампа, радио, филм њихово је свакидашње име.

Словеначка педагошка штампа се врло срећно развила. Живи доказ томе су: стручне ревије „Попотник“, часопис за савремену педагогику, и „Словеначки учитељ“, педагошка ревија и орган Сломшкове дружбе у Љубљани; „Родитељски лист“, омладински листови „Наш род“, „Звончек“, „Вртец“, „Луч“, средњошколски „Ментор“, грађанским и нижим средњим школама намењени „Разори“. Нарочиту похвалу заслужује „Младинска матица“ која је досад дала око милион књига и листова омладини намењених.

Као неки посматрач и посредник у живом гибању словеначке педагошке провинције је: »Slovenska сојзка та са«, педагошко књижевно друштво, које је за 38 година свога битисања и живота подарило нашем учитељу и учитељици преко 100 књига, које садрже педагошку реалност. По три књиге годишње само за 30 динара, то је штампана страна око 10 пара! Посебно скоро свакогодишњи »Редасочк! хђогик« који има већ 33 свеске, јесте публикација којом се С. Ш. М. и словеначка педагогика са њоме одлично приказује пред словеначким и међународним светом. Под садашњом управом (К. Озвалд) С. Ш. М. настојава да документује и то, да основна-грађанско-средње-ваншколска педагогика нису никаква острва без међусобне везе, већ, рекао бих, спратови у огромној згради, где се један ослања на други.

»Slovenska Хојзака танса« може уистину да буде словеначкој школи то, што је у природи „матица“ свакој кошници, као нека »ћоте гше« (самоуправа) нашег педагошког живота. И то би била кад би се нешто боље потрудили да се и душевни рад сарадника примерно плаћа!

Педагошке организације

Нека врста самопомоћи, да би учитељ и учитељица вршили успешније најплеменитији облик образовања, то јест, да би са што већим успехом пре свега другог образовали самог себе, јесу »Редасоска сепгаја« (оснивач т. Шилих) са лепом стручном књижницом и »Редагтохко дгичуо« у Љубљани. (Види Др. Фр. Жгеч: »Idejni in praktični program Pedagoške centrale v Mariboru« (Ped. zbornik, 1928).

Обе организације су, поред осталог, приредиле већ више посве успелих феријалних течајева педагошких, па њима припада и доста заслуге што је П свесловенски педолошки конгрес тако сјајно успео. Желети је само да се овим организацијама што пре придружи као трећи брат на радном пољу и „Југословенско професорско друштво, секција Љубљана.“