Učitelj

|" a

Повлашћење, овде онде и сувише екстремне борбе против старог облика већине омладинских списа, само је лагано утицало на савремене писце. Првих година је и продуктност попустила. Издања су се ограничавала често на изабране списе старијих (Гангл, Трост), на одабране списе за омладину наших класика (Флере—Ерјавец) те на преводе списа српских писаца и на издање српских народних песама и приповедака. Доста се тих година преводило из светске литературе (Левстик је превео „Пчелицу Моју“, Бернот „Плаву птичицу“, Холачек „Тихо језеро“ и др.). Оригинала је било мало, што би показало стремљења новим путем.

Први који је ступио посве на нови пут био је тржићки омладински лист „Нови Род“, који је излазио до укидања 1925 и кога су уређивали по реду Самец, Рибичић и Пахор. Као неки наставак тога листа у допуњеном облику можемо сматрати „Наш род“ који ступа сад у десету годину. Као „Нови род“ тако је и „Наш род“ успео придобити широки круг сарадника и илустратора из првих редова списатеља и ликовних уметника. По своме обиму и садржају постао је водећи омладински часопис, који је утицао такође на уређење других омладинских листова. Између њих треба споменути „Звончек“ L 'ртец“ али и они услед свог ниског тиража не могу ићи напоредо / погледу опреме, избора градива и обима уопште с „Нашим Родом“ који је године 1937/38 достигао број од 23.000 примерака. С овим тиражем и са својом садржином овај лист је извојевао себи приступ и до оне омладине из најширих слојева народних, која иначе нема из познатих разлога никакво штиво, па је постао потреба и једина народна лектира.

Као што је „Наш род постао водећи омладински лист, тако је и „Омладинска матица“ која га издаје, освојила без мало сав књижевни трг омладинске. књиге. Добар део њених књига, које излазе за претплатнике „Нашега рода“ у подједнако високом тиражу, јесте такав, да би лако и с успехом стао у ред књига светске литературе. Нека ванредна издања ове Матице могла би у погледу опреме конкурисати и иностранству.

Средњошколској омладини је посвећен лист „Ментор“ који се добро уређује и кога омладина марљиво чита. Омладина грађанских школа има пак свој лист „Разори“ који се такође успешно и спретно уређује. :

Код листова намењених специјално основно-школској младежи опажамо три правца. Докле „Наш род“ углавном стоји на неутралном тлу и даје омладини што је најбоље из пера списатеља различних погледа, „Звончек“ се у последње време посветио нашим пограничним крајевима, настојећи да буди и одржава код омладине самосвест и национални понос; „Вртец“ је пак остао више или мање при својој првобитној тенденцији католичког васпитања омладине, премда ни прва два споменута листа то васпитање не игноришу.

Жељи омладине за штивом одазивају се и словеначки дневници. „Јутро“ и „Словенец“ имају недељне прилоге за младеж, уређене по угледу на друге светске листове, Али су с тим угледањем пренели површност у том послу, јер садржином нимало не одговарају ономе за чим тежи омладина. Томе су највише криве управе листова, које не дају уредницима довољна сретства за ту рубрику,

18%