Učitelj

тлу. Јасно је, да је због своје традиционалне вредности и музичке суштине, наша хорска музика, национално обојена, и у овом раздобљу дошла до највећег и најпунијег израза.

У овом времену обраћена је нарочита пажња музичком васпитању школске деце и гимназијске омладине. Образовање дечјих и омладинских хорова по школама и гимназијама потстакло је наше композиторе да посвете више пажње музици намењеној деци и омладини. Заједничком сарадњом ових хорова, њихових диригената и композитора у многоме је подигнут ниво дечије и омладинске музике код нас, како у погледу технике хорског певања, тако у погледу компоновања дела за такве хорове. Добра певачка увежбаност тих хорова и спремност и пожртвованост њихових наставника диригената дала је могућности нашим композиторима да своја дела пишу са већим техничким слободама и са више музичке садржине, нарочито у погледу слободнијег и природнијег хармонског решавања и индивидуалнијег вођења гласова. А пошто је већина тих хорских дела за дечје хорове компонована на основу народних ме лодија, тако звано обрађивање народних мелодија, то је поменути начин слободнијег хармонизирања и вођења гласова добро дошао. Тако је у главним контурама остварен код нас читав један мали стил дечје песме, национално обојен и нашој публици врло близак. Од особите је важности за музичко васпитање деце и омладине, што је у овим хорским композицијама обраћена нарочита пажња на чистоту и правилност дикције и на један озбиљан музички став, који по својим тежњама и својим досадашњим остварењима даје омладини и деци сигуран основ за њихово даље музичко образовање.

Већина наших композитора, нарочито који су се као ствараоци формирали после европског рата, схватили су важност и значај музичког васпитања деце и омладине и компоновали читаве низове дечијих и омладинских хорова који као културна и уметничка тековина за нас претстављају једно мало богатство. Композитори српског, хрватског и словеначког дела нашег народа, иако су по својим уметничким схватањима и школама којима припадају прилично разноврсни и једни од других доста удаљени, ипак су сви они при стварању дечје и омладинске хорске музике полазили од једне заједничке основе: стварати композиције садржајно. и технички приступачне младим певачима, али у једном озбиљном и продубљеном музичком ставу, са потпуно одређеном психологијом и тежњом за што тачнијом и чистијом дикцијом. Сасвим је друго питање који су начини компоновања и које композиторске школе у свему овоме имале највише успеха. Многи композитори огрезли у конзервативизам, чак ни у овој врсти музике нису се могли ослободити хладног и досадног академизма. Други су сувише претеривали у „народској упрошћености“, док су трећи, што је најмање схватљиво и оправдано у овом случају, покушали да наметну деци и омладини некакав немогући „модерни“ стил. Отуда су, што је сасвим природно, многи дечји и омладински хорови били одбачени одмах после првог извођења. Али оно што је остало у приличном броју, музички чисто и расно, инспирисано народним духом, народном песмом и народном музиком, важиће као изванредан музички материјал за васпитавање будућих наших генерација и бити солидан основ за даљи развитак наше хорске музике ове врсте.