Učitelj

и,

Наши изразитији композитори и њихова одабранија дела дечје и омладинске хорске музике:

Марко Тајчевић: Пјесме додолске, дате у народном духу, са нешто архаичних призвука, прозрачно и мелодијски интересантно. Бугарске кследне пјесме, мање изразите хармонски, али свеже и у крепком звучању.

Младен Позајић: Четири сватовске песме, Три плеса из Међумурја, Три песме из Хрватске Крајине. Позајић је сличан Тајчевићу, али није тако изразит и посредан, више је интелектуалац, мање осећајна музичарска природа.

Емил Адамич: Словенске народне, Берашке песми, Народне, Ивањске песми и многе и многе друге дечје песме. Овај веома плодан и изразито словеначки композитор дао је у својим дечјим песмама све оно што једна добра, музикална и осећајна природа може да саосети према деци. Његове дечје песме носе у себи све психичке и музичке особине покрајине којој је он припадао. Његова романтичарска природа дуго ће зрачити из његових песмица и будиће код деце љубав за родном песмом и родном грудом. Мако није био радикалан модерниста, Адамич је успео чак и своје дечје песме да да у свежем звучању и чврстој форми.

Миленко Живковић: Играле бабе, Ој тополо, Петнаест дечјих и омладинских хорова. У својим дечјим и омладинским хоровима Живковић је успео да на један индивидуалан и изразито музички начин продужи нашу добру хорску традицију. Све оно што је музички расно и што психички припада највећем делу нашег народа налази се у овим хоровима. Техничке слободе у овим композицијама истичу Живковића у први план наших савремених компози-

. тора национално · оријентисаних, а његова изразита тежња ка му-

зичком натурализму и овде је запажена. Посматрани под ма којим углом, ови су хорови потпуно успели и у уметничком и у педагошком смислу.

Иван Грбец: Белокрањске шаљивке, Седам отрошких, Народне, Божићне песми. Зналачки и спретно писани хорови, са осећањем звука и познавањем дечјих певачких могућности, али без неке нзрочите оригиналности и јаче инвенције.

Јосип Штолцер: Успаванка, Дечија игра, Загорска песма и др. И у овим својим хоровима Штолцер се у највећој мери држи принципа народног хорског певања. Али су ти хорови садржајно врло јаки, а у погледу форме врло јасни, тако да у сваком погледу могу

послужити као одличан материјал за васпитање школске омладине.

Милан Бајшански: Три бугарске песме, Малитва за куцу Чапу, Земљоделци. Врло осећајан и музички обдарен, Бајшански је на један фини и уметнички начин продро у дечју музикалност и дечју душу. Има у овом хоровима свежине, доброћудности и добродушности једнога Чика-Јове. Као и Живковић, Бајшански осећа потребу да мале певаче увуче у мало веће и теже певачке проблеме. То му успева, јер никад не прелази границе могућнога.

Фрањо Дуган Млађи: Три фтичице, Фашничка, Црни кос, Лепе Миловарке. Као и остале Дуганове композиције и ови хорови су