Učitelj

jaoj Ави И: АЕ НВО

чивој „кризи“ из које ову може једино „избавити“ фашизам са својим аутономистичким и тоталитарним политичким доктринама. Ма да се и ови „филозофи“ — из недостатка чврстог научног тла под ногама — _ покаткад међусобно дијаметрално размимоилазе у погледу постављања крајњег „социјолошког“ циља фашизма као „научне“ доктрине (једни „доказују“ да демократију може остварити фашизам као „сконцентрисана демократија“ у рукама „вође“, а други отворено негирају њену целисходност за остварење друштвене једнакости!), ипак се апологетски конац њихове доктрине сав троши на крпљењу незакрпљивих рупа њихове социологије, коју они теоријски никада неће моћи ни изградити. „Идеологија напредних друштвених покрета, па ма колико она имала апологетски, идеолошки у ужем смислу, карактер, — како је то згодно рекао један приказивач ове књиге —_- увијек је значила велики напредак људске спознаје, она је увијек отварала нове перспективе науке“. Фашизам није напредан друштвени покрет, јер он настоји да врати политички друштвени ход уназад, у корпоративизам, у средњи вијек, у нешто што је преживљено, што је било својевремено условљено под датим приликама, али што је данас, будући далеко од тих тадањих датих прилика, неусловљено, дакле, историјски ненужно, дрштвено негативно и научно неосновано. '

По поменутим Фашистичким идеолозима коријен постојеће „кризе демократије“ (Бодеро), налази се у „моралној кризи“ њеној, а да се једини њен лијек може наћи у вољи „вође“, који може имаоце највећег броја економских добара направити „одговорним“ за економску кризу, „активирати“ их, како то Д-р Недељковић каже.

Филозофски претставници грађанске демократије: Жозеф Бартелеми, Виктор Баш (Французи), Пепрел Монтегју (У.С.А.), Јозеф Фишер и др. углавном признају „кризу демократије“, али они ту кризу објашњавају развојем њеним, нужним сазријевањем једног њеног несавршеног облика, да би овај могао из себе родити други савршенији. Облик данашње демократије је политичка демократија, а облик сјутрашње демократије биће културна демократија“. Данашњи еконсмски поредак не признаје вредност људског живота, ту робу која у билансима фигурира као пасива. Недостаје друштвене правде, и, досад, сила је старија од права. Напослетку, у овом поретку, који је везан за поделу друштва на класе, не запажа се какав битан напор да се насиље укине“ (Ј. Фишер). Но, „данашња само политичка демократија има у себи самој своју границу, извор свију тешкоћа, а то је приватно-својинска различитост грађана која из основе ограничава њихово једнакосно учествовање у управљању народом, тј. својом судбином“ (Недељковић). На крају књиге, Д-р Недељковић посвећује нарочито поглавље критици разних назадних идеалистичких праваца, које условљавају гнозеолошко припремање фашизма, а који се крећу у зачарном кругу преживљелих идеалистичких учења између разних монизама, неопозитивизама и осталих мистифицизама метафизичких идеалистичких теорија сазнања.

Књига Др-а Недељковића је доиста сјајан прилог нашој филозофској литератури. Као таква, она сама себе најречитије препоручује.

В. Кукаљ

„Учитељ“ излази у месечним свескама од четири до пет табака. Годишња м. је цена за чланове Југ. учит. удружења 50 дин. за нечланове и школе 80 дин; за ђаке учитељ. школа 45 дин. Претплата се полаже унапред најмање за пола године на Југосл. учит. удружење, Београд, чек. рач. бр. 53081. — Рекламације непримљених бројева најдаље после два месеца. Учитељ излази из штампе сваког 15 у месецу. Плаћање и туживо у Београду. \

\

Власник и одговорни уредник ИВАН ДИМНИК претседник Југословенског учитељског удружења а Милутина 66. Београд Телефон 22-585

ивредник“ Жив. Д. Благојевића, Београд. Кн. Михаилова 3. Тел. 21-450