Učitelj

„ 669

roku deltanost, vaspitavajući preko dece i roditelje a samim , tim. preobražavajući i socijalnu sredinu. J 0 (-

Šackome nije pošlo za rukom da jasno formulira ovu misao. Otsustvo filozofske pripreme bilo je uzrok originalne šarolikosti, kojom se odlikuju sva njegova teoriska razmišljanja. Ali je zato on veću snagu pokazao u otkrivanju i u umenju da praktično ostvari svoje misli. Kad ie on niu prviput iasno sažnao (u svojoj autobiografiji on je jasno podvukao uticaj koji je na njega imao Džon Duji (Dewey), on je bio već priznat za vođu prostranoga socijalno-pedagoškoga pokreta. Gonienja od strane policije samo su ти povećala popularnost. Niegov rad nailazio ie na simpatije moskovskogza društva i na podršku od moskovskih mecena. Џ 1912 god. Šacki je sastavio plan proširene »ogledne pedagoške stanice«,. u koju ulaze dečji vrt, osnovna i srednja škola, dečji klubovi,radionice, dečja. biblioteka i čitaonica i letnja koloni{a, kojia ie zamišljena kao ustanova za odmor i zemljoradnički rad. U 1916 god. Moskovska gradska samouprava i Kaluško gubernisko zemstvo dali su Šackome nužna sredstya za realizaciju ovoga plana. Izgledalo je jedno vreme, da će oktobarska revolucija osujetiti početi rad, tim pre, što se Šacki u početku javno negativno ponašao prema boliševizmu. Samo pod pritiskom svojih saradnika Šacki se odlučio na saradnju sa sovjet. vlašću koja je njegovoj oglednoj stanici za vreme Nepa ostavila 5roku autonomiju. U 1922 god. Šacki štampa u časopisu »Na putevima za novu školu« (urednik N. Krupskaja) niz članaka. »Zadatak države, kao vaspitača, piše on u jednom od prvih članaka, nije u tome da modeluje liude gotovih oblika za vršenje različitih funkcija, već u tome, da stvori najpodesnije uslove za organizaciju dečjega života u svakom datom trenutku. Život sada, ovoga časa, u ovom neponovljiivom trenutku vremena, adekvatno potrebama koje traži dečije doba, eto, to je najbolie sredstvo za decu, da se ona postupno priprime za tu formu životnoga rada, koja je svojstvo odrasloga čoveka. U ovome i samo u ovome je glavni zadatak države u vaspitnom poslu.« Dakle, konkretna ličnost deteta, a ne apstraktni ideal, ljubav prema bližnjemu, a ne »ljubav prema dalinemu« i jeste polazna tačka i glavni motiv vaspitačke delatnosti Šackoga čak i onda kad је saradivao sa sovjet. vlašću. Onda nije čudnovato, što su ga sovjetski pedagozi, koji su stajali na platformi ortodoksnoga komunizma, okrivili za »psevdo-socijalizam« i za »malograđanske« poglede na vaspitanje.

Џ 1928 g. Šacki je stupio u komunističku partiju i u svojim člancima ie počeo da upotrbliava marksistički rečnik. U pom. autobiografiji on ubraja u svoje učitelje i Krupsku. Uostalom, to mu nije smetalo da u isto vreme oštro kritikuje izopačavanje sovjetske radne škole u pasivnu školu, koja »kompleksne programe« zamenjuje novim, koji su bolie prilagođeni dečjoj duši i visini dečjega shvatanja«. Tako isto i karakteristika Šackove »ogledne stanice«, koju je dao Dž. Duji, koju ie ovaj posetio 1928 god. ne daje nove činjenice za zaključak, da je Šacki promenio pravac svoga rada. Po rečima Dujia, »na osnovi višegodišnjeg iskustva razrađena tehnika ispitivanja neposredne socijalne sredine i njenoga uticaja na učenike«, a tako isto i to, na koji način »škola preko učenika pokušava