Učitelj

da utiče na sredinu, preobražavajući je u smislu ka boliem«. Tu Duji pravilno uočava »ne samo u višen stepenu interesantan novi prinos u pedagogiku, no i novi plodonosni metod sociološkoga ispitivania.« Marksistička teorija i komunistička pedagogika slabo su uticali na Šackoga, već je Šacki znatno uticao (vidi Š 2) na razviće sovjetske pedologije. Uostalom, još pre zatvaranja розједпје »огједпе згапсе« u 1933 god. koju je stvorio Šacki, ovaj nepopravliivi istraživač »novih metoda«, koji su sada grubo označeni za »malograđanske«, proveo je poslednie godine svoga života pasivno.

S 8. Komunistička pedagogika

U komunističku pedagogiku ja ubrajam one radove, koji se oslanjaju na ideologiju komunizma i koju priznaju viši organi kom. partiie i sovjetske vlasti da odgovara ovoj ideologiji. U toku dvadeset godina sovjetske vlade takvo su priznanje uživali radovi, bitno različiti po pogledima u njima izraženim, koji su često uzajamno poricali iedan drugoga, ili su u iednom periodu bili zvanično priznati kao komunistička pedagogika, a docnije bili zvanično osuđeni od strane organa stranke. Na razne načine tumačeći marksisam, lenjinizam a docnije staliinnizam, i iz ovih učenja izvodeći razne pedagoške posledice, komunistički pedagozi staraju se međutim da zasnuju svoje poglede na istoi ideologiji. Iz neobično obilne literature, la ću izabrati samo najkarakterističnije pretstavnike, od kojih ie svaki u određenom periodu uživao puno zvanično priznanje.16)

U periodu pre oktobarske revolucije titulu autora za pedagoška pitanja u krugovima tadašnje boliševičke frakcije socii.-demokratske stranke uživaha je Lenjinova žena, N. K. Krupsk а ја, Која је Чатраја svoje članke u radikalnoi pedagoškoj štampi (časopisi »Slobodno vaspitanje«, »Ruska škola« i dr.) Polazeći od maloga broja slučajno izrečenih Marksovih misli o školskim pitanjima (21. IV, 1 sv. »Kapitala«, Kritika gotskog soc.-dem. programa, Manifest 1 kongresa Prve internacionale), Krupskaja u svojim člancima daje nacrt idealnog lika nove škole, koja će se realizovati u komunističkom društvu. Ova će škola reflektovati na sebi sve njegove crte. Ona neće biti ni državna, ni crkvena. Niome će upravljati naročiti organi, koie su slobodno izabrali svi neposredni učesnici u oblasti vaspitanja (roditelji, učitelji, učenici). Svaka škola imaće naiširu autonomiju, a privatnu inicijativu pomagaće školske vlasti. Ova autonomna škola biće jedinstvena, ti. podjednaka za svu omladinu do

10) Podrobnije izlaganje komun. pedagogike vidi u knjizi S. Hessen und N. Hans, Fiinfzehn {ahre Sowietschulwesen, L. 1933 (poljski prevod 1934), a tako isto i moje članke „Ruska komunistička pedagogika“, Pedag. Rozhledy, Praha 1932, No 5 6 (prev. ne poljski) 'Potpuno sovjetsko izlaganje kom. pedagogike ioš ne postoji. Mnogo gradiva ima u knjigama: А. Пинкевич, Советскал педагогика aa 10 ner, M. 1927 (Postoji i engleski prevod). Педагогическал Енциклопедиа, под ред. А. Калашникова 1. 1—3, 1927. — М. Пистрак. Педагогика, М. 1935 2. (postoje i novija izdanja).

7) Članci N. Krupske bili su skupljeni docnije u kniige i više puta preЗатрауат: Народное образование M neMOKpaTHH, 1917, Вапросњ народного образовани, 1918, Zbornik članaka sovjetskoga perioda: B nouckax HOBbIX путећ, 1925. Џрогед! кај си: В. Шулљгин, Крупскал как педагог, 1928.