Učitelj

ture« sjedinjujie sa naglašenim одпсапјет »spoljašniega potčinjavanja vaspitanja crkvenome kliru«, osobito što Zienikovski pokazuje javnu sklonost da identifikuie Crkvu, kao mističko telo Hristovo, sa istoriskom organizacijom Pravoslavne Crkve. Pedagogika Zienikovskoga nije samo religiozna pedagogika, nije čak i samo verOispovedna, već je ona crkvena pedagogika. Po njegovome mišljenju »sudbonosni nedostatak«• Oksfordskoga memoranduma ije u tome, što »on ne uzima Crkvu za polazni pojam i glavni faktor hrišćanskoga vaspitanja« i što Crkvu taj memorandum shvata па ргоtestantski način, kao ljudsku organizaciju, a ne kao bogočovečansku

ustanovu i čuvarku natprirodne blagodati. S rukopisa preveo

Mil. R. Majstorović

Проф. Д-р Ник. Алексејев Руска социологија у ХХ веку

Један од интересантних, али заборављених руских писаца четрдесетих година прошлога века, В. Н. Мајков (брат песника Аполона Мајкова), с великом снагом изразио је убеђење, да свака социјална филозофија мора имати национални печат. Зато је он и захтевао стварање такве руске социјалне науке, која би била у хармонији са природним настројењима нашега разума.) Ја нећу да тврдим, да је овај смели задатак стварно извршен у доцнијој историји руске социјалне мисли. Али, у сваком случају, може се рећи да је руска мисао била узрок читавог низа веома оригиналних социолошких и социјално-филозофских теорија од којих су многе освојиле светско признање. Ограничен постављеним оквирима, ја не могу улазити у појединости и могу да истакнем само најважније појаве у руској социологији и социјално-филозофској литератури. Али ја ћу имати у виду не само „социолошке“ теорије у ужем смислу те речи, већ и посебне погледе руских писаца у области социјалних наука уопште.

Руска социологија ХХ века развила се на наслеђу које је руска мисао примила од претходнога века. Главни правци, који су били израђени у Х1Х веку, одразили су се и на нашој новијој социолошкој литератури. Од тих праваца и треба почети наше излагање. То су "била три владајућа правца: позитивна социологија, субјективна социолошка школа и руски марксизам. Њиховој карактеристици биће посвећен први део моје расправе.

1 1) Позитивна социологија у Русији

Најистакнутији претставници позитивне социологије у смислу Огиста Конта и францускога позитивизма били су код насу ХХ веку Е. В. де Роберти и М. М. Коваљевски (иако је њихов рад почео у

1) Цитирам по књизи Сакулина, Рускан литература и социализм, ч. |, ивд. 2-ое 1924.

Рт. 7

i O JT TU PA