Učitelj

руководиља и организаторска идеја! Тиме се радикално мења главно Марксово учење о приоритету економије над идеологијом. После октобра 1917 у Русији не управља економска база „надградњом“, већ, обратно, „надградња“ управља базом. Комунистичка планска привреда могућна је само онда кад постоји воћство економије посредством идеје.

в) У Лењинизму личност добија нарочити значај у историји. Историја не води личност, већ личност постаје вођа историје. Ово се нарочито осећа у култу вође у лицу Стаљина.)

г) У руском марксизму-лењинизму нарочито јако је истакнут класни момент науке, филозофије, етике итд. што је довело до одрицања саме идеје објективности у социологији. У совјетској литератури наилази се чак и на рехабилитацију Михајловског и његовога „субјективнога метода.“ Михајловскоме се ставља у заслугу то, што је он одрицао могућност „изучавања друштвене науке мирно и објективно, као природне науке.“ Иза те привидне научности скрива се „оправдање постојећег зла. 19)

Прегледајући све ове тачке у целини, немогуће је не признати, да је у лењинизму извршен одлучан препорођај рускога марксизма и то у страну рускога народњаштва. Али осим тога на лењинизму су се оправдале неке мисли Михајлвоскога, које је он изрекао у вези са „борбом за индивидуалност.“ Удубљујући се у крајњи идеал комунизма, који је Лењин изобразио, идеал у коме је ред постао инстинкт, право навика, а човек-аутомат у процесу друштвене произвдоње, ми нехотично долазимо до убеђења, да је овај идеал чисто биолошки, идеал човечанскога мравињака, идеал поново обновљеног друштвеног организма. Излази, да је у тој борби за индивидуалност, о којој је учио Михајловски, победила друштвена целина и да би ова победа за човека била прихватљива и слатка адекватни друштвени строј проглашен је за најсавршенији, за строј који даје наду на благостање и срећу.)

В. Право и држава у руском марксизму. У совјетској литератури има доста књига, које се посвећују проблемима права и државе. Ове се књиге могу с пуним правом назвати „социолошке,“ јер одражавају социолошке теорије руских марксиста у правно-политичкој области. Руска мирксистичка теорија права и државе проживела је за последњих двадесет година три следећа периода свога развића.

1) Првих година после октобра руски марксисти-лењинисти гледали су на право као на свеукупност техничких норми, које служе за обуздавање буржоазије. Држава је у овој концепцији била искључиво апарат класне принуде, организације диктатуре пролетаријата над буржоаским класама. Услед вере у непосредни тријумф комунизма сматрало се, да су право и држава означени на брзо изумирање. У комунистичком друштву неће бити ни једног ни другог.2:)

13) Упореди на пр. Камарри, О роли личности в историн, „Под знаменем марксизма“, јауар—фебруар, 1985.

1) Види Б. Горев, Миханловски, М. 1926, стр. 32.

20) Упореди моју књигу, Пути и судљби марксизма.

М 21) Претставник ових погледа био је Стучка, Учение о государстве, - 1922.