Učitelj

боље резултате да веза између „Природе и детета“ и „Детета и врта“ није била прекинута у првим годинама живота.

Исто тако као што дете може да схвати да се кашиком, виљушком и ножем служи за време обеда исто тако треба да срасте и да се саживи са радом и животом у врту.

Велике градске ошштине дужне су да у својим јавним парковима и вртовима потребно земљиште појединим школама ставе на расположење за подизање школских вртова. На овај начин пружила би се прилика великоградској деци да се упознају с најважнијим пољским усевима, поврћем, домаћим и страним врстама шумског и украсног дрвећа и шибља, украсним биљкама и цвећем о којима она немају појма. Велики број пројеката за овакве вртове био је изложен 1926 год. на вртарској изложби у Дрездену. У Југославији постоји само једно друштво за унапређење вртарства: Хрватско хортикултурно друштво које издаје часопис „Наш врт“. Код нас, у Србији и Дунавској бановини, на велику нашу жалост, не постоји овакво друштво. У психолошком погледу унапређењу вртарства много би се допринело ако бисмо били у стању да излечимо прелом између друге и шесте године старости детета.

Подизање и издржавање дечјих вртова у вези са игром, радом и очигледном наставом стало би много труда, пажње и материјалних средстава. Они треба да буду радна област дечјих забавишта и забавиља. Уложени труд и пажња биће крунисани васпитним успехом и задовољством деце, која учествују у производњи поврћа и цвећа. Тада ће нам се открити велика истина да невешта дечја рука, која у себи скрива божански савез земље и њених моћи, боље ствара него рука одраслог човека. „Земља испарава освежујући мирис и позива ме на своје њиве и у лов, на радост у животу и нова дела“ (Гете).

Сеоски школски врт

Угледни сеоски школски врт је од великог привредног, просветног, васпитног и естетског значаја. Он треба ученике-це сеоских основних школа да упозна и припреми за гајење разних пољских усева за људску и сточну исхрану, производњу уља, тканина, боја, шећера итд., поврћа, воћака и винове лозе. Осим тога треба да их упозна са најважнијим пољопривредним радовима: орањем, копањем, прашењем, жетвом, бербом, вршидбом, производњом расада од цвећа и поврћа и воћних младица и калемљењем и резидбом воћака и винове лозе. Ученике треба упознати и са сузбијањем разних штеточина и болести пољских усева, воћака и винове лозе и са припремом семена за сетву озимних усева, у циљу сузбијања гари и главнице које пустоше житарице.

Сеоски школски врт треба својим ученицима, будућим земљорадницима, да пружи основна знања из следећих пољопривредних грана: ратарства, сточарства, виноградарства, повртарства, цвећарства, живинарства и пчеларства. Рад у школском врту треба код ученика да развије смисао и љубав за обављање најважнијих пољопривредних радова и да их на овај начин оспособи да доцније као искусни земљорадници постигну што већи принос и приход са својих имања. Осим тога угледни школски вртови много доприносе: унапређењу пољопривреде у дотичним местима. У школском врту