Učitelj

Припрема и изазивање интереса за рад. — Пре почетка часа у разреду је обешена о зид физичка карта Југославије. Чим су ученици ушли у разред одмах су приметили обешену мапу и почели се око. ње скупљати. Настало је нагађање шта је то, зашто је карта донешена и др. Наставник их затиче око мапе, искоришћује тренутак и одмах започиње разговор.

— Ко зна како се зове ова сликар — Највише одговора гласи: наша бановина, јер деца знају да ће ове године учити о завичајној бановини. На учитељево снебивање и слегање раменима неки одговарају: наша држава, Краљевина Југославија, а ређе падне одговор: мапа.

— Децо, оваква се слика зове „мапа“, а каже се још и „земљописна карта“ (Оба израза написати на табли).

= А где нам требају мапер — Реч »„земљопис“ деца су чула од старијих ученика и знају да се мапе употребљавају у земљопису.

— Тако је. А ко зна о чему се учи у земљописуг — И на ово питање деца углавном добро одговарају. Једни знају више, други мање и с учитељевим допунама сви науче да се у земљопису учи о планинама, рекама (језерима и мору), варошима, путевима (железницама), бањама и т. д. С тим у вези скрене се деци пажња да сама кажу зашто се зове „земљопис,“

— М ми ћемо ове године учити земљопис, али нећемо учити целу нашу државу. Учићемо само онај део наше државе у којем је и наше место. Зна ли неко да ми каже како се зове тај део наше државег — (Разни одговори, међу којима се врло често нађе и тачних). Е

— Пазите! Онај део државе о којем ћемо учити у земљолису зове се Моравска бановина. — У разговору деца сама нађу зашто се зове „моравска“, а зашто „бановина“.

— Да можемо учити о планинама, рекама, варошима и о свему другом што има у нашој бановини, треба прво да научимо како се све то црта на мапи.

Истицање циља. — Данас ћемо учити како се на мапи црта брдо. — (Једно дете понови).

— Спремите и понесите свеске и оловке, па ћемо изићи у двориште. — (Дан раније речено је ученицима да донесу оловке и цр-

танке или лист цртаће хартије).

У дворишту поделе се ученици у групе по 6—10 ученика. Свака група добије гомилу влажног песка (или обичне земље), који је по нашем упутству спремио послужитељ.

— Прошле смо године разговарали о брду. Јесу ли сва брда једнакар — Каква могу бети по величини — по облику» — Сада нека свака група од своје гомиле песка начини брдо какво она хоће! — Деца се с највећим задовољством баце на посао и одмах се јавља утакмица. Свака група жели да своје брдо нечим истакне. Једни праве по свом брду јаруге, други побадају дрвца или лишће и то им је шума, трећи направе од хартије малу заставу и забоду је на врх брда итд. Наставник надгледа рад свих и даје потстрека, одобрава и похваљује. За 4—5 минута сва: су брда готова. Свака група с поносом гледа своје дело. У вези с дечијим моделима обнови се прошлогодишње градиво: брдо (планина), подножје, врх

|