Učitelj

УЧИТЕЉ ЈСТЕЈ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ДЕЦЕМБАР 1939 ЈАНУАР 1940 БЕОГРАД ГОД. 20 (54) БР. 4-5

ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 30

1. — Проблеми и решења

Иншелшенција и наша савренена књижевносш

У нашим ужим круговима често пролети фраза, којом се ове или оне друштвене недаће објашњавају слабошћу наше интелигенције. Значи да постоји неко сазнање о том, да интелигенција једнога народа треба да игра највећу улогу у друштвеном и духовном животу својега народа... М ми би у вези са тим, можда, нејасним претстављањем улоге интелигенције с правом поставили питање — да ли постоји у нас интелигенција у правом смислу те речи» — Интелигенција дефинише мозак својега народа, изражава идеале, који можда нејасно живе у његовој души, и остварује његове чежње; она задобија народ да иде за њом на велике подвиге и да у њој гледа својега омиљенога вођу који је способан да се жртвује за његово добро и да оцени колико је та жртва способна | да васкресне живот новом поколењу. У таквом смислу ми би казали да је наша духовна њива инокосна, сиромашна, „сб земље“ је и ретка и неочишћена, јер се не разрађују земљина недра ради повећања тога богатства, малограђани, који се издају за интелигенцију, прекинули су везу са народним духовним животом. Интелигенција се не ствара подражавањем другим народима и узимањем од ових готових форми спољашње културе; она се може јавити само; као производ многих душевних мука, као плод свестранога духовнога рада, систематскога савлађивања извеснога знања и још већега напора стваралачких снага, да то знање постане лична својина и подесан материјал за показивање стваралачких способности. Интелигенција, кад претставља и изражава дух својега народа и његове чежње, стечено знање искоришћује за рад око усавршавања личнога и духовнога живота; целокупан њен рад је у знаку духовне просвећености, сазнања да се припада једној целини, са којом је она везана високим моралом и мишљу о том, да виша правда одобрава само онај посао, који је користан за ту целину.

На стварању такве интелигенције раде четири главна фактора: родитељи, школа, друштво и лепа књижевност. О свим тим факторима могле би се написати читаве расправе, поглавито о родитељима и друштву, чије васпитање и старање о будућим грађанима карактеришу гомиле одраслих беспосличара, који крстаре по варошима, гомиле беспризорне _деце, које се крећу улицама без циља и смисла и о којима се не брине ни друштво, ни Министарство социјалне политике. Али немамо намере да о тим факторима говоримо на овом

Учитељ 13