Učitelj
Један важан просвешни локумснат
ПРЕДТОВО Р
По реорганизацији српске војске на Крфу и њеном одласку на Солунски фронт Министарство просвете било је уверено да ће се ускоро ући у ослобођену Отаџбину, и пре него се ступило на Своје тле сматрало је за потребно спремити све што је могуће како би у ослобођеним крајевима наше школе могле одмах отпочети рад. Ради тога држане су и конференције у Министарству просвете под руковођењем Начелника г. Др. Владе Петковића, или г. Министра Љубомира М. Давидовића са учитељима народним посланицима и онима који су тада позвани са војних дужности на рад у Министарство. Колико је тадашњи Министар просвете полагао на мишљење учитеља народних школа види се из тога, што је он доцније, по доласку у Србију, донео Уредбу по којој се у Одељењу основне наставе, у свима отсецима постављају за референте искључиво учитељи, а предвиђЂено је да и начелник може бити учитељ. Доцније је та Уредба мењана, прво је из ње избачено да начелник основне наставе може бити учитељ, а после је избачено да учитељи могу бити и референти, ранг учитеља сведен је на помоћне референте и обичне преписаче аката.
М. Рабреновић
ЗАПИСНИК
рада ! састанка Начелника Министарства просвете и Црквених послова г.
Д-р Владимира Петковића са учитељима на раду у Министарству просвете
на дан 12 маја 1916 године у канцеларији Министарства просвете на Крфу. Записник водио Милан Рабреновић.
Господин Начелник саопштио је жељу Министра просвете и Црквених послова Господина Љубомира М. Давидовића да, пре него ступимо на територију наше ослобођене отаџбине, спремимо све што је потребно за први мах како у погледу оправки, снабдевања и издржавања школа, тако и у погледу наставника, наставних програма и ђачких потреба тако, да чим ступимо на који део наше територије да дотичне школе одмах могу отпочети рад.
Напоменуо је, да је он, а и Господин Министар, мишљења да у почетку сав терет у погледу снабдевања и издржавања школа има да падне на државу, а доцније по нахођењу, може се тражити наплата или накнада од дотичних општина, срезова или округа.
Своје мишљење, у овом погледу, изнео је у следећим тачкама:
1. — Да се позову наставници избеглице средњих, стручних и основних школа који нису војни обвезници нити су запослени радом по француским школама, како би у даном моменту могли одмах бити распоређени.
2. — Чим се ослободи који део одмах послати надзорника тога среза, или поставити другог ако дотичног нема, који ће уз припомоћ потребног броја учитеља, у најкраћем року поднети Министарству извештај о стању школских зграда, намештаја, учила, броју ђака и осталим потребама.
3. — Да се оправка школских зграда, набавка новог намештаја и учила одмах извршити и то о трошку државном. 4. — Да се уџбеници за основне школе штампају о државном трошку,
а ученицима дају бесплатно или по цени коштања. Уџбеници у почетку само да буду буквар и читанчица. Читанка да буде једна за све разреде.
Б. — Тако исто и сав потребни писаћи материјал даје се ђацима бесплатно, ради тога благовремено образовати слагалишта.
6. — Да се што пре израде нови планови за средње, стручне и основне школе.
7. — Пошто ће се послови нагло развијати то Одељење за основну наставу одвојити од просветног Одељења и одмах израдити формацију тога одељења и извршити избор потребног особља.