Učitelj
г
.
М — Из праксе за праксу
Радпо час за ђаке
Радиофонија је новог датума, јер се појављује после светског рата и то најпре код Немаца и Енглеза а после њих и у осталим државама света.
У почетку су станице биле слабе, али, повећавањем броја радио претплатника и станице су се појачавале.
Што се тиче програма, они су у почетку били примитивни а данас радио станице имају своје оркестре, радио хорове, репортере и стотине лица стално запослених. Радио је постао непходна установа за ширење народне културе и разоноде.
Наша радио станица трудила се, да радио програм буде приближан иностраним станицама, које су основане раније и извршиле добру организацију те је програм био богат. Наша радио станица располаже са великим радио оркестром, народним радио оркестром, радио квартетом. Осим тога, у радио програм улазили су уметници солисти, хорови, говорни програм, преноси из иностранства, скечеви, драмске игре, читање из дела домаћих књижевника, читана су дела из дечије литературе, што је било почетак данашњих часова за ђаке. Да не набрајам саопштавање извештаја о водостању и других тачака, већ да пређем на циљ, о увођењу радио часа за ђаке код нас.
Радио часови за ђаке уведени су код нас 1931 године редовно сваког четвртка у трајању од једног часа. Од јесени 1937 године они су сведени на 45 минута, од јесени 1938 године ти су часови подвојени тако, да у два четвртка долазе деца основне школе пред микрофон а она друга два четвртка долазе ђаци средњих школа.
Ова новина је примљена свесрдно, јер се одмах увидело, од каквог је значаја радио за школско васпитање а поглавито радио дечији часови, на којима се оспособљавају ђаци да стану пред микрофон и дођу тим путем у везу са осталим друговима како у својој земљи тако и са својим вршњацима целога света.
Као што напред напоменух, у почетку су читана дела из дечије литературе, те је тиме употпуњен цео програм.
Доцније видимо, да програм радио часа за ђаке чине разни позоришни комадићи, дијалози, хорови, рецитације и слично. Многе школе ставиле су у своје буџете своте, за куповину радио апарата, набавиле их, те су и сеоска деца како из питомих равница, тако и из планинских крајева имали прилике, да се на првом месту упознају са изумом модерне технике и да путем радиа, чују своје срећне другове, који имају могућности да стану пред микрофон; да их чују сви њихови вршњаци целога света. Ја нећу претерати ако кажем да не само деца него и многи одрасли чекају четвртак и одређено време када ће почети емисија часа за ђаке. После емисије чују се разни коментари тј. задовољство или не. То све зависи од извођача програма. Изводити програм за радио дечији