Učitelj

час значи уложити воље, рада и умешности, а уз то извршити добар избор тачака програма. Није свеједно, ако једни у програму имају занимљивих сцена удешених за радио час, па онда добре хорове са одабраним песмама, које одговарају и по садржини и добу године у које се пева. Морамо признати да је било извођења радио часа са програмом од 25—30 тачака. Од тих 30 тачака било је 3—4 хорске песме, а остале тачке програма састојале су се из декламација.

Признајемо, да за извођење сваког програма наставници уложе много и времена и труда, али слушаоцима није свеједно, ако слушају програм који је од почетка до краја занимљив и разнолик и ако слушају по 15—20 и више декламација. Ово је у толико горе, ако и рецитатори декламацију просто изверглају без осећања. Боље је избећи извођење радио програма, него да слушаоци затварају своје апарате и шаљу писмене протесте радио управи, да се скрене пажња на избор и обраду, тј. да се све тачке пре извођења добро увежбају, па да се онда изводе, тј. узимају у обзир за радио програм часа за ђаке.

Дешавало се да су поједини дечији хорови певали новембра и

децембра пролећне и летње песме; на пример: мајска песма, косидба, | о жетви и слично „Ми се морамо овога чувати и са педагошке _ стране, јер деца без икаквог осећања певају песму о жетви, кад су до микрофона дошли у зимским капутићима са озеблим носем и ушима. У осталом, ми то знамо и из наше праксе, јер о биљкама и њиховим деловима нећемо говорити у зиму већ онда, када се оне развијају. Тако исто о мразу и слани и снегу нећемо предавати пре него што буде зимско доба, да деца и виде и осете како мраз, тако и снег.

Било је случајева да је увежбан и добро припремљен позоришни комад за децу или неки приказ, али при извођењу пред микрофоном, деца су као на бини глумила, трудећи се, да даду што више од себе као мали уметници. При томе су се помагала и рукама и ногама, ходањем итд. дакле, радила су све оно што није потребно. И ако је за такве позоришне комаде уложено много и труда и воље, они нису за радио пренос, јер не дају за слушаоце никакав ефекат. Једва сам једног дана убедио једну малу да не меће ништа на себе пред микрофоном при извођењу своје тачке. Верујем, да јој је и данас криво, мислећи да је ипак требала бити маскирана, па да њен успех буде признат.

О садржини програма који су се до сада изводили и на који начин су се изводили, могло би се још више набрајати тј. износити и добре и рђаве стране. Мени је овим чланком циљ, да се споразумем са колегама и колегиницама основних школа, који много труда, воље и времена дају, док спреме програм за радио час. Споразум би био у модификовању садржаја, тако, да и програмске тачке имају не само циљ разоноде и забаве за децу, већ и педагошке вредности.

Пада нам у очи да су Чехословаци били врло напредни. Чехословачке власти увиделе су од каквог је значаја радио за школско васпитање и наставу, те су 1930 године иницијативом Министарства