Učitelj

ВаншРболско чишање

Задатак ваншколског читања — Слободно, самостално читање, пренесено из учионице у дом, називамо домаћим или ваншколским читањем. Тесна органска веза између ваншколског и разредног читања омогућава постављање задатка домаћем читању: ваншколско читање има за циљ да продужи, допуни и прошири разредно (школско) читање. Тако схваћено, оно врло успешно користи једном од најглавнијих задатака читања уопште. Домаће читање може успешно да помаже развој дечјег интереса за књигом и љубав њихову за читањем. А то је баш она врста читања, чији развој почиње у школи, да би се у њој развило у читање ван школе. Изласком из школе, деца улазе у живот обогаћена интересом за књигом, за читање. И на овај начин знања и навике стечене у школи у овом правцу неће лако бити предати забораву.

За правилно схватање овог ваншколског читања потребно је истаћи основне његове принципе. Најпре оценити и утврдити следећа питања: 1) Кога собом претставља читалац — ученик» и 2) Каква треба да буде дечја књига»

Типови дечјег читања — Посматрајући самостално слободно читање ученика, може се врло лако уочити, да деца нису подједнако заинтересована једном садржином књиге и да се и ту осећају разлике, као и у узрасту у годинама старости њихове. У овом погледу разликују се неколико типова дечјег читања.

У област првог типа долазе она деца, коју прочитано штиво не може да троне; код њих се увек запажа нека индиферентност према књизи и њеној садржини. Ова чињеница сависи и од флегматичног темперамента ове деце, или од осуства навике за читањем. Таква деца читају само по наређењу, ретко по својој вољи.

Другом типу припадају она деца, која воле да читају, али ипак при томе не показују нарочиту активност. Она често моле свог наставника да им он препоручи књиге за читање. Прочитају сваку књигу, од наставника изабрану и препоручену, али сама не могу да покажу неки лични интерес за књигу.

Трећи тип све „гута“. Читају све што им до руке дође, без избора, без система, иако врло много од прочитаног штива не равумеју, или врло скучено и једноставно схватају, да уз то сва тежа за разумевање места прескоче у читању. Једном речју, таква деца усвајају прочитану садржину без смисла и без критичког односа. Такво читање је без вредности. Наставник мора да се бори с оваквим типовима читања, јер овакво читање је површно и не образује добро читаоце.

Четврти тип читања је тзв. афективно (узбудљиво) читање. Деца овог типа су активнија у избору књига. Интерес за читањем је постојан, али је он посебне врсте. Ови читаоци траже књиге са узбуђЂујућом садржином. Они обично воле да читају штиво, чији садржај чине убиства, разбојништва, гангстери, авантуре, крвави догађаји и сл. Овакво штиво заступљено је под познатих писаца: Мајн Рида,