Učitelj

“А

Твртко Гргуровић донео „Политику за децу“ и читали Дошла рода из Африке“ Изабрали из приче као најпријатније речи баба Цајкине.

2) Пуж.

Слободан разговор. Рогулић прича како је постао голаћ (а учитељица шта једе, где живи). Драгољуб зна и за морског пужа. Љубица Вланић читала па сад прича: Пуж и бикови.

Рудолф пита да ли је пуж штеточина.

Учитељица потврђује да је пуж штеточина и у градини и у винограду.

Објашњава им да су очи, слух и мирис у роговима као и како прави љуштуру, како се зими укопава.

Раде од иловаче пужеве и загонетају се.

3) Гуштер.

О гуштеру као домаћи задатак. Давид Леви: Ја сам читао да има више врста гуштера. Наш гуштер живи око зидова, у гробовима (то их потсећа да су видели у Топ. око споменика). Гуштери хватају разне бубице и врло су корисни. Деца их туку јер све ово незнају. Наш Јован Милетић убио је пред нама гуштера на Калемегдану... — Мирко: Гуштер у красуљку једе бубице и ситне пу. жиће и зове се зеленбаћ. Аврам Кајон и Аврам Франко читали из Брема о гуштерима и причају да гуштери на дрвету једу биљне плодове, гуштери у винограду једу грожђе, а гуштери у врту једу парадајз — они су штеточине. Читали су о гуштеру змају, о гуштеру који трчи на задње ноге. Учитељица помаже причању и црта им гуштера како лети. — Иван: Шта је то аждаја2 — Борко: А утва златокрила. У вези са питањем они причају о аждаји, о утви... Учитељица: Аждаја, змај, ала то су водено крилати гуштери и нису пријатни зато их зову чудовишта и водена неман.

— Милош Михајловић из „Политике за децу“ чита Гуштер и рак, а Тома „Паметан гуштер“.