Učitelj
рије Ђ. А. Рампацета. Сва три су из 1597 год., а довршена су истог месеца, у мају. Прво је штампан Зборник црквене и религиозне садржине5 То је књига малога формата (величина текста 6 Х 4,5 см.). Има 151 лист. По садржини је углавном извод из Зборника који је 1521 год. издао Божидар Вуковић. Завршена је 19 маја. Друга два ћириличка издања штампарије Рампацета била су готова 20, односно 25 маја. На њима ћемо се мало више задржати, јер су то два издања првог српског буквара.
Прво издање тога Буквара обухвата свега два мала листа. Према томе, има само четири стране. Величина стране је 14 х 9 см. а величина текста 9 Х 6,5 см. На првој страни, испред азбуке којом Буквар почиње, налази се крст. То је симболична инвокација. Она замењује вербалну инвокацију: у име Оца и Сина и Светога Духа. После азбуке долазе самогласници. Затим слогови: сваки сугласник спојен је са сваким од пет самогласника и са полугласом (танким јером). На другој страни се настављају слогови. Прелази се онда на имена свих слова (аз, буке, веде итд.). На крају друге стране почињу текстови за читање, који обухватају и целу трећу страну, а прелазе и на четврту. Узете су почетне молитве које су заједничке готово свима литургичним чиновима.%) После Слава теби долази молитва Царе небесни, а иза ње Трисвето (с белешком да се чита трипут). Затим се слави Св. Тројица и упућује њој молитва. Тој молитви је додато Господе помилуј (треба прочитати трипут) и мало Славословље (ово је само назначено), па онда настаје Молитва Господња (Оче наш). Иза ње опет Господе помилуј (али се сад чита 12 пута). Поред тога забележено је да треба додати мало Славословље. На крају долази: Приђите, поклонимо се... (то је на четвртој страни). Слова са бројном вредношћу поређана су на четвртој страни. Као што је познато, код нас у ранија времена слова су замењивала цифре (а и сада је тако у црквеним књигама, писаним црквенословенским језиком). На четвртој (последњој) страни налази се и бе-
лешка из које сазнајемо да се ова књижица штампала „с благосло-
венијем игумена Стефана јеромонаха“ и да се око ње трудио „манши ва иноцех Сава“. У тој белешци такође стоји да је књижица завршена „ва лето 7105 а от рождства Христова 1597, месеца маја 20 дан у Бнецијех“. Иза белешке, на дну четврте стране, дакле на крају Буквара, пише: „Христос зачело и конац“. Крст на почетку Буквара штампан је црвено. Тако је наштампано и прво слово у азбуци (а), затим сви самогласници, а код слогова сваки сугласник који се први пут јавља. Црвено су наштампана и многа друга слова у Буквару, а и читави редсви.
О игуману Стефану и о иноку Сави нешто више сазнајемо из поговора: у Зборнику,/) јер је за њихово име везано и то издање
5) Овоме Зборнику припада и онај одломак (бр. 163 збирке Народне библиотеке у Београду) који је Љуб. Стојановић огласио за Нови зборник иценца Вуковића ( отоме сам писао у цетињским Записима 23, 1940, 57—59). 9 Л. Мирковић, Православна литургика ! (1918) 201---205. i e 80 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи | (1902) 253—254
р. 880.
|