Učitelj

штампарије Рампацета. Стефан“) је био јеромонах. „Отачаством“ је био од Паштровића. Ваљда је био игуман у храму Пречисте Богородице. Не каже се где је био тај храм. Љуб. Стојановић") је помишљао да је био у Боки Которској. Сава је био такође јеромонах. Он није био из истог манастира из кога је био Стефан, већ „от монастира Дечани“.

За ово прво издање Буквара Љуб. Стојановић није знао кад је о старим српским штампаријама писао у Српском књижевном гласнику 1902 год. (постоји и посебни отисак). Оно му је било непознато и у доба кад је објављивао своје прилоге ка библиографији старих српских штампаних књига (Глас С. К. Академије 66, 1908). На то издање Буквара Стојановић је наишао тек кад је спремао за

"штампу Каталог Народне библиотеке, књ. ТУ (1903), у којој су опи-

ЕН

сани рукопоси и старе штампане књиге. Ту је само рекао да је то „издање до сад непознато“. Стојановићева белешка из Каталога изгледа да није била запажена. У Народној енциклопедији има чланак о Сави иноку; писао га је М. Шевић (IV, 1929, 4). Мз чланка се види да Шевићу није било познато прво издање Буквара, већ друго, оно од 25 маја. Занимљиво је да је и сам Стојановић смео с ума да постоји и прво издање Буквара. За ванредни београдски број Графичке ревије (У 1927) Стојановић је направио извод из својих чланака и расправа о штампаријама. У том изводу помиње „мали Буквар, свега четири листа“ (стр. 3). По броју листова може се закључити да Стојановић мисли на друго издање.

Прво издање Буквара чува се у Народној библиотеци. Оно се налази под бр. 186 у збирци старих штампаних књига. За друго издање не зна се где је. Народна библиотека има копију, рађену А а тој По тој копији то друго издање Буквара штампао је Љуб. Стојановић у Гласу С. К. Акад. 66 (19083) 28-4 Оригинал је припадао М. Крилову, руском конзулу у Скадру. По причању А. Гавриловића у Колу У (1903) 435, оригинал је био у Криловљевим рукама још 1893 год. Тада га је видео Окица Глушчевић, познати новинар и преводилац. За Глушчевића Крилов је и израдио копију. Глушчевић је намеравао да пише о Буквару, али изгледа да је после од тога одустао, па је копију дао Љуб. Стојановићу. Стојановићу је био обећао, да из Криловљева писма испише

_ сва она места која се односе на Буквар, али то није учинио, па због

тога сада немамо података о томе где је Буквар нађен.

8) По мишљењу С. М. IHrenmumuuje, „ovaj Stefan mogao bi biti istovjetan sa Stefanom od Skadra koji je radio u istoj štampariji pod Vicencovom upravom (1561)". Штедимлија додаје да би у том случају игуман Стефан „и упјете štampania ove knjige morao biti veoma star” (Božidar Vukovic, 1939, 26). Штедимлијина претпоставка није ни мало вероватна. Стефан „от града Скадра“ није био монах, па према томе не може бити идентичан с јеромонахом и игуманом Стефаном. О Стефану „от града Скадра“ објавио сам расправу У Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор XVIII (1938) 375—392.

•) Старе српске штампарије (1902) 24 и Стари српски записи и натписи TI (1905) у регистру 482 5. у. Стефан (упор. Српске штампарије, Графичка ревија М, 1927 — ванредни београдски број 8).