Učitelj
JE O O 1
2045. Радовановић, д-р М.: види, Еркс, д-р Ед., Како је постао Бог. Превео — —.
2046. Ремић, В. С.: види, Рибо Т., Болести воље. Превео — —.
2047. Ренан, Ернест: Живот Исусов. С француског превела Јелена
__ Скерлић-Ћоровић. Б. 1921. 8, 194. Одабрана библиотека 16. И.
Ђурђевић.
2048. Рибо, Т.: Болести воље. Превео В. С. Ремић. 1920, 80, 158. С. Б. Цвијановић.
2049. Rudin, Dr. Ernest: Uvod u knjizi Weygant, W., Udžbenik nervnih i duševnih bolesti.
2050. Скерлић-Ћоровић, Јелена: види, Ренан, Е., Живот Исусов.
Превела — —.
2051. Сланкаменац, Првош: види, Вујић, Владимир — —, Нови хуманизам.
2052. Спасојевић, Влада Т.: види, Вагнер, Ш., Крај огњишта, Превео — —
2053. Спиридоновић-Савић, Јела: Трагика Ничеа. Шабац, 1934, 80, 16. Библ. Народ. универ. Шабачке народне књижнице и читаонице, књ. 2.
2054. Stanojević, Dr. Laza: Predgovor u knjizi, Weygandt, W., Udžbenik nervnih i duševnih bolesti.
2055. Sforza, Carlo: Evropa i Evropljani. Napisao — —. Preveo Iso Velikanović. Sa posebnim pogovorom autora za hrvatsko izdanje. Z. 1938, 89, 221. [u knjizi i: Dr. Rudolf Maixner: Grof Carlo Sforza i njegovo djelo].
2056. Тасић Милан: Филозофски проблем из античке и трансценденталне филозофије. B. 1958. 809, 32.
2057. Тумлирц, О.: Основи педагогије. С немачког превео М. Шевић. Б. 1928.
2058. Спуај, КоКзапа: Хпасепје пашке о ђој za interpretaciju umjetničkih djela. (Skraćeno). [Disertacija]. Z. 1938, 89, 37.
2059. Чујанац, В. М.: види, Арсен, Алек, Увод у књизи, Копис А. Живот, љубав и новац. Превео — —.
2060. Швабић, Синиша М.: види, Бирна-Превон М., Књига за тебе.
Превео — —. 2061. Шопенхауер, Артур: види, Грациан, В., Врело мудрости. Са шпанског превео — —. Бранко Милаковић
РТ Оцене п Џрикази
Д-р Милош Ђурић: Аристотелово етичко учење с обзиром на историјско-етичко народно предање. Прилог проучавању историје грчке етике. (Српска краљевска академија. Глас СПХХХГ, 1940 године).
Аристотело је проблем не само у своме учењу, него и у до сада већ даној интерпретацији његове философије. Решења оба ова питања утолико су важнија и неопходнија, што он у своме историјском значају превазилази остале философе. У њему се стичу сви ранији погледи и науке о свету, а гразграњава свеукупна потоња философија: Аристотело је систематисао учења пре њега, а искристалисао проблеме, који се, у разним видовима, на-