Učitelj

предметима и животом (догађајима и доживљајима) и на потребу разликовања детаља целине: тела, човека, животиње, њихове величине, простора и положаја. Тако се од просте црте прелази на жудњу да се из једноставне црте пређе на „дводимензионални лик“, а од овог сазнања није велико растојање до копирања покрета, тј. до повезане површине (Паул Фикер). Позната је чињеница, да је стара (пасивна) школа врло често употребљавала цртање у својој предметној настави у разним наставним предметима ради бољег разумевања. Ова потреба нашла је обилну примену у новој, радној (активној школи), која цртање не користи само ради предочавања наставног градива, већ много више као изражајно средство и то од самих ученика. На крају готово сваке радне јединке, ученик моделује важније предмете а појаве и догађаје црта. При овом цртању ученик мора више да размишља и прелази у област сећања (кад нема предмет пред очима), или при постављању предмета мора много више и детаљније да загледа у предмет, да би га што верније претставио Илустративним цртањем ученик открива своје снаге и дарове, једном речи открива све своје способности „немуштим језиком“. Кроз ово цртање могу се лако видети његова запажања, његове емоције, његов општи став. Управо може се лако видети цео ученик, јер је илустративно цртање одлично средство дечјег изражавања. Овде се не оцењује само интелект, већ и машта, емоција, воља, јер су ове функције услови за успех ученика у овом цртање (по Драг. Бранковићу).

Још пре неколико година практичар-дидактичар Мог! показао нам је најједноставније фигуре за изражавање покрета још у елементарној настави. То су његови најпростији и веома лаки цртежи човека, детета, животиња, птица и биљака. Умешном изменом и савијањем црта, приказују се покрети и читаве ситуације најпростијим и најлакшим цртама. На овој бази почива и сликовито цртање стрипова, који много потсећају на идеографско изражавање примитивног човека. Познати творац цртаног филма Волт Дизни поставио је своју творевину на базу цртања покрета, док је у слике личности свог филма унео само оно што је карактеристично, типично и „законско на стварима света“.

Дете у данашњој народној школи — која води дете у живот а живот уноси широм својих просторија и наставних предмета поред обичних и уобичајених илустрација почиње угледањем да ствара и свој стрип, као посебан облик дечјег слободног изражавања преко цртања. Стрип је у суштини фрагментарно илустровање догађаја, чијом повезаношћу постаје низ слика, које појединачно претстављају делове или ситуације догађаја прошлости или садашњице а целином својом садржину замисли или идеје. Оставимо на страну нежељену појаву злоупотребе стрипа од несавесних шпекуланата који стрип увлаче у порнографију, али величина важности стрипа не може се и не сме посматрати само кроз разне дечје листове, као што су „Мика миш“ и др. иако би се овде могло без устезања ући у дискусију. Вредност стрипа је научно и практично довољно оправдана. За пример нека послуже стрипови озбиљне историјске садржине, с којима се срећемо већи у нашој