Učitelj

Евразијсшво

— Оглед карактеристике —

1

За схватање појаве евразијског учења врло важне су следеће речи, узете из предговора Трећем евразијском зборнику!): :

„У својој духовној основи евразијски зборници нису се појавили да остваре покушај заснивања историософског или неког другог измишљеног система; то су пре свега књиге личног искуства неколико лица... Нека је то лично искуство изражено несавршено и немоћно, јер врло је тешко књижевну сметњу од утврђених, књишких и мртвих речи преобратити у изразиту реч; садржај евразијства није ишчитан из књига и није пренет из духовних покрета прошлости, он је дат од симога живота... У томе је, за нашу свест, знак истинито“ сти тога, о чему су у своје време сведочили руски духовни учитељи и виловњаци:; о томе, о чему су они говорили, у садашњем моменту не говоре само њихове књиге, но и процеси историског живота."

Само име евразијство географског је порекла. По мишљењу евразијаца, у чисто географском смислу, појам „Европа" није ни леп нити има садржај. Нарочито је тај појам ружан, кад се о Европи говори као о неком нарочитом „делу света", 0 посебном „континенту“. „Европа“ је само полуострво огромног азијског континента, приближно једнако по величини другом полуострву, Индији. Захваљујући нарочитом, универзалном утицају, који је за последња столећа (капиталистичке ере) задобила европска цивилизација, границе тог полуострва почеле су се ширити све даље и даље, захватајући и то, што му географски никад није припадало. Тако се почело говорити о западној и источној „Европи", што је географски сасвим неправилно. „Запад' Европе одликује се богатством географских црта, разуђеном обалом у острва и полуострва. „Исток“ Европе, напротив, претставља потлун континентални масив, који се само разједињено додирује с приморјем. Орографски на западу видимо сложене сплетове планина, брежуљака и низије; на истоку је огромна низија, само по крајевима оивичена планинама. Климатски, на западу је приморска клима, с релативно малим разликама између зиме и лета; на истоку је та разлика оштро изражена: жарко лето, сурова зима. Тако звана „источно-европска" низија по својој природи много је ближа | низијама западно-сибирској и туркестанској, него „Западној Европи". У том смислу Уралско планинско било, с научне тачке гледишта, мучно да се може сматрати као граница Европе. Та се граница налази тамо где се завршавају контуре европског полуострва: око источних обала Црнога Мора и на источним границама Скандинавије. На истоку од тих граница ми се налазимо стварно пред једним нарочитим географским светом, чија је главна особина „стеголика" географска структура: од запада ка истоку све до Тихог Океана про-

тежу се, слично деловима стега, упоредне зоне појединих географ-

5) Упореди „Евразинскин Временник“, кн. Пђ Б-н., 1923.