Učitelj

Н

ских сфера, које се налазе у великом богатству на европском полуострву: зона претполарна (тундра), зона шумска, зона степска и 30на јужна, предтропска. Поједине од тих зона само се делимично усецају у европско полуострво, на пример, мађарска степа. Свакој зони одговара нарочита земља, нарочита клима, нарочито биљно. царство, нарочита фауна. Може се утврдити да постоји неко географско јединство у границама сваке зоне „независно од тога да ли она лежи источно или западно од Урала. Целокупност тих зона образује природно богатство евразијског света, и даје му право да буде аутаркичан свет.2)

Евразијски континент, по учењу евразијаца, сачињава „животни простор“, на коме се развијала, у различите периоде на разне начине, нарочита евразијска култура. Евразијство је пре свега учење о самониклости те културе, о особитости само њој присутних облика живота. На тај начин евразијство је једна етапа у историји руске свести. „Познај самог себе", „буди то, што ти јеси" — то су две главне норме евразијства, које су истакнуте у првом евразијском зборнику „Исход к Востоку“ (Софија, 1921). Евразијство се на тај начин оштро противставља тако званом „западњаштву“ или „европофилству", које је било, треба рећи, досад јако раширено у круговима руске интелигенције. До извесне мере евразијци се могу сматрати као наследници словенофила, који су се тако исто борили са западњаштвом. Али евразијци у много већем степену „наго словенофили, истичу источњачки, азијски карактер руске кулгуре Уосталом било би незгодно прећутати, да су такав казаклер руске културе довољно наглашавали и многи словенофилски писци, посебице Достојевски и Константин Леонтјев. А сада се сасвим оштро поставља питање, да ли сав „словенски свет“ више припада Истоку или Западној Европи. И зар он није с Русијом везан јачим везама него што се то досад обично сматралор У томе је значење евразијске доктрине за сваког Словена.

П

(Осим особитих геополитичких концепција, које су полазна тачка евразијског учења, то је учење подвукло тако исто досад недовољно оцењену азијско-туранску струју, која је у многоме одредила руску историју. У историји Русије-Евразије, туранска племена увек су уграла не мању улогу од словено-руских племена. То се може с извесних правом утврдити чак и за домонголски период Русије (улога Половаца, Хазара, Камских Болгара у историји тога периода). Али, то се не може спорити тад је реч о периоду после татарског ропства. Ма какво мишљење имали о том ропству, оно је проста, емпирска чињеница. Русија је много година била обичан „удел“ Златне Хорде и у старинским монголско-кинеским хроникама она се сматрала као вазални део монголско-татарске државе. Та држава завојевана од монгола (тачније, низ кнежевина), од вазалне поступно постаје са-

2) О томе види П.Н. Савицкаго, Географические особенности Россин, Прага, 1927 и Россил-особењи географическић мир, Прага 1927.