Učitelj

мостална држава и тако почиње тако звани московски период руске историје. Да је у московској држави било много монголско-туран: ских утицаја, о томе сад говоре не само евразијци, већ и неевразијски историчари (Випер, делом Платонов, а раније Костомаров). „Ако је сједињавање источних Словена с Туранцима главни факат руске историје, говори Н. С. Трубецкој, професор бечког универзитета, ако. је тешко наћи Великоруса у чијим жилама не би у некој мери текла туранска крв, и ако та иста туранска крв (од старих степских скитача) у великој мери тече и у жилама Малоруса, — онда је потпуно јасно да је за правилно национално самосазнање нама Русима потребно да имамо у виду постојање туранског елемента у нама и да нужно изучимо нашу туранску браћу“)

Да у Русима постоје турански утицаји, то су више пута подвлачили и пре појаве евразијства, по преимућству писци, који су непријатељи Русији и свему руском (Душински, Табјо, Ктке! и др.). Сами Руси често су понављали познату изреку: „Састружи Руса, па ћеш наићи на Татарина“, па су се стидели тог источног утицаја, сматрајући то за варварство, некултурност, азијаштину. Евразијци се разликују по томе, што теже да у том утицају не откривају само негативне, већ и позитивне црте и да их подвргну сублимацији. Развићем позитивних страна азиских утицаја, они хоће да исправе не само неумерену европеизацију Русије, која је почела од Петра Великог, већ и да нађу контра лек против екстрема европеизма уопште, који је пред нашим очима дошао до стања највеће кризе, а може бити и банкротства.

Ili

Карактерологија евразијске душе је, разуме ce, један од најтежих проблема, који је поставило евразијство — и у томе је његова. велика заслуга — али она ни приближно није исцрпљена и решена. Ми ћемо покушати да изнесемо карактеристику тих интуиција, које су у овом правцу дате, али не толико од људи, који непосредно припадају евразијској школи, већ и од људи који само евразијски мисле. Овде треба пре свега поменути два чувена руска песника А. Блока и Хлебникова (уосталом, чије су песме као велика реткост ишле од руке до руке у Совј. Русији у рукописним преписима). С изразима дубоко проницљивим, Блок је окарактерисао степску, татарску и скитску природу те душе.

О, Русијо моја. Жено моја. До бола Нам је јасан дуги пут.

Наш пут — стрелом татарском старе слободе Пробио нам је груди.

Русија по његовим виђењима је пре свега бескрајни простор. несхватљива ширина и слобода, чији размах нема граница. У тој та-

8) Упореди Н. С. Трубецкон, О туранском Злементе в русскои култури. „Евраз. Временник“, кн. ЈУ, 1925 год.