Učitelj

(Пловдив, 1894 год.) и „Постојаности физичких теорија“ (Софија 1901 год), он се делимично бавио и философијом бугарске историје из које области му је дело „Улога Балкана у Бугарској историји“ (1910 год.).

|

Философска мисао у. Бугарској је у тесној вези, у почетку 20 века, са животом и развићем ускоро установљене Више школе и потребом философског образовања у нашим гимназијама. Први философски писци су већином професори философије на университету или наставници философске пропедевтике у средњим школама Оснивалац катедре философије на Вишој школи је др. Иван · А. Георгов. Као професор он предаје историју философије и етику, зато су му најзначајнија дела из тих области. Још у својој докторској дисертацији — Јена, 1889 године — проучавајући скептицизам Мишела Монтења, др. Иван Георгов се дотиче проблема односа морала и долази до убеђења да иако релативистичко учење објашњава у великој мери етичке проблеме оно није у стању да оповргне постојање једног вечног, објективног природног морала, без кога чињенице природног сазнања остају необјашњене. У својој приступној академској беседи. „Шта је савестр“ др. Иван Георгов, пошто је изложио различита гледишта по томе питању, заступа мишљење да савест не може да буде објашњена чисто емпириски, без претпоставке о једном „унутрашњем начелу“, једној „основи“ којој спољни услови само смер дају. Пошто је објавио низ испитивања појединих философа (Бруно, Роџер, Бекон, Кампапела, Спенсер, питагоровци, Кант и други), 1926 године он издаје први том „Опште историје философије“ а доцније још један. Смрт га спречава (1936 године) да доврши дело започето на широкој основи. Са великом вештином и продубљивањем др. Ив. Георгов нам даје блиставим, класичним и јасним језиком философско учење источних народа, пошто се нарочито зауставио на класичној старини, прелази на епоху препорода и прати развиће новије философске мисли у свим европским земљама. Различита фнлософска учења су подвргнута опширној анализи, често се дају занимљиве и потпуне биографске белешке о појединим философима. И поред неких недостатака, нарочито критичког становишта према појединим философским учењима (изгледа да је писцу више стало да излаже и објашњава него да критикује) и понекад пропуштање логичних веза између појединих учења, то дело професора Георгова је прво ове врсте у Бугарској а можда ће још дуго времена бити и једино у својој врсти. Професор Ив. Георгов је писац великог броја књига и чланака, посвећених националним и политичким питањима, питању организовања бугарског школства и других. Једна област у којој је он објавио радове на бугарском и страним језицима је детињи говор. Да додам напослетку да Ив. А. Георгов има великих заслуга за побугаривање многих философских и психолошких израза.

Друга значајна личност у почетку 20 века је др. К. Крстев, први предавач систематске филозофије на университету. Велики