Učitelj

Два века робовања под Грцима (1018—1186) и прве године стварања Другог бугарског царства нису повољне за развитак философске мисли. Најважније духовно средиште за време Другог бугарског царства, како за Бугарску тако исто и за Балканско Полуострво, је Трновска школа која је васпитала творце језика и граматике Јужних Словена: патријарха Јефтимија, Андроника, Константина Костенечког и друге. Оснивалац школе Теодосије Трновски припада секти исихасиста. Његови пак следбеници доводе у склад исхазам са званичним хришћанством.

Петвековно ропство наноси тежак удар духовноме животу а народно осећање је потиснуто снагом грчкога утицаја. После историје оца Пајсија (1862 године), кад се заталасао препорођај, философска мисао још није угледала света. Па ипак код неких писаца има и философских елемената које ћемо наћи код Неофита Бозвелија, оснивача повремених списа Константина Фотинова и других. Један од. радника на препороду — др. Петар Берон објављује нарочите саставе прожете философским размишљањем и писаним на страним језицима: француском, немачком и грчком. Међу тим делима су: „Опотхе Фез зсјепсез рћузјдиез ег де5 зсјепсез шејарћузтаџез е! тогајез“, Рапз, 1864 велико дело посвећено философији природе под насловом „Рапер!ете“, 7 уојитез, Рап5 1866, приказано у Француској академији наука и „ЗЈамасће РЕПозоре“ дело издато анонимно у Прагу 1855 године. У то исто време философску мисао заступа у својим делима др. Селимински који је испитао моћан утицај француских просветитеља Холбаха, Волнеја и других. Стојанов-Берон саставља 1868 год. за потребе класичних школа и штампа у Бечу уџбеник логике по западноевропском узору а на почетку 20 века Иван Ђузелев штампа многе философске саставе међу којима су најпознатији: „Теорија доказа“ (1895 г.) и „Елементи сазнања“, 2 тома, 1904 год, којим се делом он истиче као један од твораца философске мисли у Бугарској ХХ века. Задатак који писац у овоме делу себи поставља, пошто је проучио две области делатности сазнања — материјалну и духовну делатност — је да укаже да међу њима нема битне разлике, пошто субјект сазнања има материјални утицај у облику субјективних утисака тј. у виду психичких слика. Тако писац приказује материјализам као неоснован и сматра да је допринео да се преброди спор између материјализма и идеализма. У схватању утиска, претставе и појма он је под утицајем Вунта. Пошто објашњава како сазнање долази до појма просторности, времена, кретања материје, еволуције и осталог, где истиче активну улогу нашега сазнања у везивању добијених разнородних утисака, писац подвргава критици узрочно објашњење појава у свету и сматра да оно треба да буде замењено једним психолошким принципом: свођењем сложених психичких појава на простије. Општи философски правац Ив. Ђузелева проистиче из дубоког утицаја што га је на њега извршила идеалистичка философија Берклија. Тај утицај се особито јако запажа у делу „Свет као продукт сазнања“ (1896 год.). Осим „Геометриских аксиома“

•