Učitelj

ској није било социјалног или философског учења које је извршило тако моћан утицај на ум и душу бугарске омладине као што је то учинио марксизам. Премда је и материјализам Лудвига Бихнера био познат у Бугарској, (преведени су „Снага и материја“ и други његови списи, чак и просветитељски списи Васе Пелагића), ипак је дијалектички материјализам однео превагу над том популарном и површном књижевношћу.

Наш универзитет добија 1910 године новога предавача философије у личности Николе Алексиева, кога смрт покоси три године доцније, на бојном пољу код Чаталџе. Никола Алексиев. истрајно ради у психолошкој лабораторији универзитета на испитивању области осећања, нарочито афеката и воље. Резултате тих експерименталних испитивања он објављује у расправама које се односе на та питања. Ексериментална испитивања доводе Алексиева до једне психолошке теорије у односу на осећања. Осећање (емоција) утиче на тело и производи телесне промене а у исто време мења и ток претстава, премда се не може да порекне да и сама емоција има за повод извесно осећање или претставу. Главни састојак афекта је осећање, али се поред њега у афекту јављају и нарочити органски осећаји: измењен ток претстава и одговарајуће типичне телесне промене (промене пулса, дисања и др. као и спољни телесни изглед. Употребљавајући приликом експерименталног испитивања воље методу реакције и методу систематског испитивања самога себе по Вирцбургшкој школи, Н. Алексиев долази до следећег закључка о суштини воље: појаве воље нису нарочити садржај сазнања већ односи међу елементима сазнања. Код вољног акта садржај сазнања се мења при чему сазнање проживљава тај садржај као да га је оно створило. Никола Алексиев је писао и критичку расправу о Фехнеровом учењу односа између душе и тела и једну етичкополитичку расправу о Жану Бодену. Најзначајније дело Николе Алексиева је, ипак, популарисање идеја Хиполита Тена преко студије „Хиполит Тен и његова философија историје“ (издање Софиског универзитета од 1915 год). Пре ратова се код нас осећа утицај многих западноевропских филозофских система, првенствено немачких, јер наша омладина највише одлази у Немачку на студије или специјализирање. Потребе бугарских школа упућују многе на универзитет у Загребу и Дитесов педагошки институт у Бечу. Нарочито се одлази у Јену где је нарочито познат и утицајан Рајн, Углавном се преко њега преноси код нас утицај Хербартове школе. Наши прилично посећују швајцарске и немачке универзитете, нарочито Лајпциг, где су многи наши философски писци претрпели утицај Вунта.

В. Вунт је нарочито био омиљен у Бугарској. Његови следбеници су, осим професора К. Крстева и Н. Алексиева, јоши асистент који сада води психолошку лабораторију на универзитету, Михаил Димитров, професор Михаил Гераскови делимично професор Сп. Казанџиев. Експерименталном психологијом, под утицајем Вунта, бавили су се још и бивши министар просвете