Učitelj

псу 195

Др. Иван Шишманов, Цветан Радославов и Никола Бобчев, сада већ покојници. Михаил Димитров је познат по својим испитавањима смеха и подражаја на смех. Проблем смеха он проучава теориски и експериментално. Од три врсте смеха: комичног, нервног и физиолошког, прва два су предмет његовог изучавања, пошто указује на њихову заједничку основу. Такву основу налази он у страху, који се јавља као недовољно иживљена емо- ' ција којој се надовезује нака друга емоција; код комичног смеха гледалац се смеје страху и несрећи других, при чему се јавља једно изненадно и непотпуно саучествовање за положај комичнога јунака праћено осећањем пријема комичнога догађаја од. стране других посматрача; код нервнога смеха једновремено са изненадно појављеном и непотпуно иживљеном емоцијом страха јавља се и емоција сигурности. Социјално-психолошки и биолошки елемент смеха М. Димитров налази у томе што се преко њега животне непријатности преживљују као пријатне и тако се њима, лакше сналазимо. М. Димитров је познат и по многим чланцима у којима критикује и оповргава психоанализу.

Последњих година М. Димитров се много бавио изучавањем ејдетских појава и о њима је објавио у „Универзитетском годишњаку“ једну опширну студију (1936 год.). Ове године изашло је из штампе и друго његово дело о ејдетизму које обухвата узроке промена у развитку ејдетских слика. М Димитров је издао и једно веома занимљиво дело „Личност Ботева“, (Софија, 1938 године, 127 страна).

Професор Михаил Герасков је првенствено педагошки писац. Философски списи су му углавном уџбеници психологије, логике и етике, издати за последњих неколико година. Написани пре свега под утицајем Вунта ти уџбеници носе на себи и ознаку нарочитог еклектизма који обухвата разва философска учења. Осећа се код њега још и утицај Липса, Фехнера и других.

Под знатним утицајем Вунта су код наси други писци уџбеника философске пропедевтике — Т. Калајџијеви Т Самодумов. Још увек у духу емпириске философије н:писан је и уџбеник психологије П Чукурлиева, Који у овом уџбенику као и у своме уџбенику логике има велике сличности са руским философом Челпановом. -

Експериментална психологија под утицајем Мојмана заступљена је доцније од професора Петка Цонева и Хр. Пенчева. Под делимичним утицајем Вунта и Фолкелта је и професор Петар Нојков, исто тако покојни, који је у првом реду педагошки писац са својим делом „Проблем делатности код Ж. Ж. Русоа“. У ту групу треба убројати и професора Димитра Кацарова, ученика женевског психолога Ед. Клапареда. Премда педагог, Д. Кацаров се бави и психолошким проблемима. Писао јео сугестији и аутосугестији, улози рецитације у памћењу, самосталној делатности детета, корелацији међу душевним способностима, расправу „Духови и медиум“ и друге Др. Атанас Димитров, ученик Р. Ојкена, писао је опсежну расправу о Фихтеу.