Učitelj

причају. Ни овај пут нису изостали својствени дечји коментари и питања која имају свој особити васпитни и образовни значај. Према њима учитељ у новој школи не сме бити индиферентан, већ их мора свестрано помагати и у деци већ из најранијих школских дана развијати смисао за та питања и слободну дискусију.

Пењући се уз врлетну стазу ка каменолому и кречани, деца су још увек коментарисала ову причу. Некоји су међу њима помињали да ће и старом кречару испричати како се родио кречњак. Јасан и убедљив доказ како овако популарно писане ствари имају дубок и позитиван утицај на децу и на ток школског рада, који се, окружен оваквим радним околностима, у сваком погледу издиже изнад досадашњег уобичајеног рада с децом.

На каменолому су деца у живом разговору са старим кречарима расправљалао свему шта је у вези с ломљењем камена за добијање креча. Није изостало ни препричавање приче о кредњацима којој су се стари кречари чудом чудили и хвалили дечје знање.

„Ето, ја живим с тим каменом, а и умрећу крај њега, па још то нисам знао,“ — рекао је стари кречар Асен и својим топлим погледима помиловао сву децу која су се сакупила око њега.

„Идем ја да покушам не би ли видео тог кредњака макар

једнога!“ — нашалио се Миладин и принео очима један комад кречњака. „Прекрупни су, нећеш их видети“ -— одвратила му у шали деца. „Овај ћемо за збирку, баш је леп!“ — показивала је мала

Ратка један доста леп примерак кречњака.

Ниже каменолома димила се упаљена кречана. Она је била „друга тачка нашег радног програма.

„На кречану, на кречану!“ — заграјала су деца и већ су неки били спремни да у стреловитом трку слете врлетном стазом до кречане.

„Ни корака!“ — загрмео је мали вођа пута Страшимир.

„Зар сте заборавили на своје бележнице» Кад напишете што сте видели, онда вам је пут до кречане слободан!“ — Рекла је и Ратка. За тренутак се сви смирили. Сви озбиљно и самостално раде. Свако дете на свој начин описује прву етапу нашег радног излета. Кад су сва деца свршила, пошли смо ка кречани. И овде су деца у слободном разговору с кречарима претресла сва питања која додирују кречану. Падала су дечја питања са свих страна, а стари кречари вредно одговарали на сва та многобројна питања. Није изостало питање о грађењу кречане, о спремању ватре и слагању кречњака. Све што је требало сазнати о кречани све су деца питала старе кречаре. Они им вредно одговарали и шалили се да су од кречара постали учитељи.

После разговора о кречани и детаљног разгледања кречане пришли смо спремишту где је био спремљен готов креч.

„Како то да кречњак сада овако изгледар;“ — чудио се мали Јован.