Učitelj

ослобођеним крајевима, и преко њих су завођени нови методи и начини рада у школама — стваране су нове школе. Послати учитељи носили су собом уџбенике и друге школске књиге, а првенствено народне песме. У недостатку уџбеника ученици су преписивали своје лекције. Србијански учитељи били су много спремнији од учитеља мештана, па су и своје ученике боље и из више предмета обучавали. Србијански и војвођански учитељи увели су у неослобођеним крајевима метод учења с разумевањем место застарелог метода учења напамет, и почели су уводити у наставу српски место словено-српског језика.

Трговци су чинили велике услуге просвети и школи, јер су одлазили на вашаре у околне земље, и отуд доводили учитеље и доносили школске и друге потребне књиге. Поред учитеља књиге су набављали још: црквене старешине и црквене школске општине. Сваки од учитеља знао је по који занат, или је водио трговину, због чега им је учитељски позив био спореднији. По наводима изнетим од Јована Хаџи-Васиљевића у Нишу је још 1827 године отворио приватну школу трговац Петар Станковић коме је учитеља послао кнез Милош.

Грчких школа у Ј. Србији било је више. Оне су биле боље и у њима се радило по савременој методи, али су слабо привлачиле српску децу, јер деца нису знала грчки језик. Због тога су се грчке школе затварале и бивале све ређе, а од педесетих година прошлог века било их је мало. Пошто српска народност у Турској није била призната, то су српски учитељи морали пријављивати своје школе на име неког турског поданика. Грци су ометањем словенске службе у црквама и прављењем сметњи отварању српских школа стекли велике противнике међу Србима и српским ученицима.

По српским црквама и манастирима купили су се прилози за грчке владике, који су експлоатисали и имања српских манастира. Грци су ишли на руку турским властима у купљењу и спаљивању српских књига. Да би се ослободили грчке службе по црквама и њиховог утицаја у школама, Срби су измолили од грчке патријаршије у Цариграду два митрополитска места: једно у Призрену а друго у Скопљу. Чим су се добила ова два митрополитска места, митрополити су, поред управе над црквама и манастирима, узели у своје руке и отварање српских школа. И тако је српска настава кренула напред.

По писању Петра Костића приватна мушка основна школа у Призрену постојала је и пре 1836 године а од те године отворена је и општинска мушка школа. Прву приватну женску школу отворила је у Призрену призренка Анастасија Ајнауника. По селима у призренском крају школе, су се почеле отварати у другој половини прошлог века.

До четрдесетих година прошлог века није било ниједне бугарске основне школе у Јуж. Србији. Тек после тог времена отпочиње тамо бугарски рад, а од педесетих година прошлог века јављају се и они као српски такмаци у отварању школа у Јуж.

Учитељ 14