Učitelj

зааненаетоливвиалнивеиениенивниРинРнивИнетИИеиететнНтевиЕнЕ 222 3271

тичност. Чињенице се не смеју препарирати. У ставу према Апсолутном, Џемс сопственим рукама руши темеље прагматизма.

Међу разним струјама философске мисли, по својој теориској вредности, прагматизам не даје нове прилоге од већег значаја. Теориски прагматизам нема стваралачку природу, он је нестваралачки иако уноси извесна освежења. Прагматизам је један од прелазних облика емпиризма, али има много позајмица од рационализма, иако то неће да призна. Прагматизам има ероса, али нема логоса. Без логоса философија прагматизма остаће и даље неплодна и не може да одговори на племенита, тражења В. Џемса.

Есеји о радикалном емпиризму, по признању самога В. Џемса, управо теорија „радикалнога емпиризма“ „нема никакве логичке везе“ са прагматизмом. „Учење о радикалном емпиризму потпуно је самостално и независне. Оно може у целини да се одбаци па да човек опет остане прагматист.“

Смисао и вредност прагматизма, поговор, од г. Душана Недељковића има више закључака и погледа са којима се ми не слажемо. Но држећи се принципа слободе мисли и пранципа анд шг ећ аћега раг5, ми овом приликом ћутке прелазимо преко њих. Хоћемо само да му јако замеримо за следећу нимало научну констатацију, да „Каријатиде“ претстављају „галерију свега што је мисаоно најживље и најтицајније на пољу данашње филозофске делатности и мудрости“ (302).

Пре свега „Каријатиде“ су се досад јасно обележиле шта су и ко су и за сваког иоле образованијег читаоца који чита философске књиге јасно је, да ће се оне, ако овако продуже, убрзо вртети у једном очајно узаном кругу. Нови уредник ваља да пресече са заблудама старога уредника и прихвати се широких философских видика. Може оштро да му се замери што није досад штампао ниједно дело некога словенскога философа. Обећан је од Н. Берђајева „Смисао стваралаштва“. Дело је готово одавно за штампу и ништа! И не помишља се на његово издавање! Тако и не треба и не сме да остане!

Ја сам слободан да наведем неку десетину руских философских дела разних праваца са разним темама као сугестију уреднику „Космоса“ —, која би читасцима отворила поглед на једно ново и непознато поље, поље словенске мисли и мудрости. Цитирана дела су ремек дела философска и по квалитету и оригиналности не уступају макар половини већ издатих дела у библиотеци „Каријатиде“. О њих се апсолутно не смемо оглушити. То су, на пример, Алексејев Н., Основи философије права; Берђајев Н., Смисао стваралаштва, Философија слободнога духа, Човеково опредељење; Бехтерев В. Објективна психологија, Колективна рефлексологија; Блонски П., Плотинова философија; Богданов А. Емпириомонизам; Булгаков С., Философија привреде; Бјели А. Символизам; Васиљев Н. Логика и металогика; Веденски А. Логика као део теорије сазнања, Психологија без сваке метафизике; Вишеславцев Б.Фихтеова етика, Етика преображенога ероса; Гесен С., Проблеми правнога социјализма; Гурвич Г., Фихтеов систем конкретне етике, Социјализам и својина; Ерн Вл. Росмини и његова теорија сазнања; Зјењковски В. Проблем психолошке узрочности; Иљин И. А. Хегелова филозофија, О противљењу злу силом; Јаковенко Б., Шта је то философија; О иманентном трансцендентализму ејс.; Карпов В., Главне линије органскога схватања природе; Карсавин Л., Философија историје; Кистјаковски Б., Социјалне науке и право; Кропоткин П., Узајамна помоћ као фактор еволуције; Лапшин Н. И. Философија открића и открића у философији, Закони мишљења и форме сазнања; Лопатин Л., Позитивни задаци философије; Лосјев А., Философија имена; Лоски Н. Заснивање интуитивизма, Типови гледишта на свет, Свет као органска целина; Мерешковски Д. Толстој и Достојевски); Новгородцев П., Криза данашње правничке свести, О друштвеном идеалу; Петражицки Л., Теорија права и државе у вези са теоријом морала; Плеханов Г., О монистичком схватању историје; Рубинштајн М., О смислу живота; Соловјов Вл. Криза западне философије, О богочовечанству и др.; Спекторски Е., Философија друштвених наука, Проблем социјалне физике У ХУН в.; Степун Ф., Живот и стваралаштво; Трубецкој Е., Метафизичке претпоставке сазнања, Смисао живота; Трубецкој С. Учење о логосу, о природи човечје свести; Трошин В. Г., Упоредна психологија нормалне и не-