Učitelj

Психолошја код Кершеншшајнера Ученик као објект образовања

Иако Кершенштајнер заступа саморадљивост као принцип, ипак сасвим у духу старе традиционалне школе сматра ученика за објект образовања, што значи једна контрадикција у његово | теорији образовања. Нова школа изводи образовање својих васпитаника на бази саморадње, уз помоћ васпитача. Ученици нису њива „на којој учитељ баца семе“, они нису табла по којој он пише знање и вештине, већ су активна бића која себе образују и израђују у личност, разуме се уз сарадњу учитеља. Ученици нове школе нису беспомоћна бића која очекују да им учитељ напуни главу знањем а они да стоје као пријемни фотографски апарати, осуђени само на пријем утисака. У старој школи учитељ је био заиста субјект а ученици објект. Захваљујући новим научним истраживањима ученик је у на|више прилика школскога живота субјект, а учитељ само помагач и регулатор уколико је нужно да се појави као субјект. У новој школи учитељ мора да буде стрпељив и ћутљив, да би сачекао свога васпитаника да сам пронађе, изрази или каже. Учитељ нове школе личи на саобраћајца у великом граду који ћутећи и пружањем руке управља великоградским саобраћајем, а грађани и колски саобраћај несметано врше своју дужност без непосредног вођења од стране саобраћајаца. Овако се ради по свима нашим огледним народним школама, а не само да се теоријски прича, и могућност рада утврђена је за ових пет година као и успешан резултат. Ја сам о овом опширније расправљао у књижице „Огледне народне школе“.

Ако се настава и васпитање доследно и увек изводи на дечјем урођеном спонтанеитету, који опет почива на оне четири врсте играчког инстинкта, онда Кершенштајнер није смео да ствара главу под натписом „Објект образовања или васпитаник“ (стр. 249). Овакав се натпис не слаже ни с целим расправљањем у његовој. Теорији образовања. А с друге стране код њега је изричито само учитељ као субјект под натписом „Субјект образовања“ (стр. 361—889), а никако ученик као такав, што је несумњиво доказ о његовој недоследности. Појам образовања

Кершенштајнер је дао прво овакву одредбу образовања: „Духовним вредностима прожет што је могуће богатији смасаони склоп, адекватан индивидуалном бићу, основна је ознака сваког правог образовања“ (стр. 30). На страну што је ово незгодно адаптирано нашем језику, али главно да је дефиниција аксиолошка. А после поново на стр. 35 даје на истој основи ширу дефиницију, коју ћемо, иако је рђаво преведена, дословно цитирати: „Образовање као стање је оно индивидуално духовно битисање које је пробуђено доживљајем духовних вредности објективираним у иманентним смисаоним садржајима културних добара које је (наш курзив!) и само