Učitelj

на основу којих треба да се изради гледиште на живот и свет. Баш у квалитету и квантитету знања, обоје неразлучно, и састоји се појам образовања, те постављање међе у ширини знања изгледа тежак и јалов посао, јер очигледно је да човек треба да тежи увек што већем.

Расплинути психолошки појмови

Кершенштајнер нема јасне психолошке појмове: код њега род и врста нису јасни, на пр. на стр. 61 каже: „Јер тиме што се поступак образовања обраћа на душевне функције, нагоне, осећања, склоности, интересе“ итд. Из овог изражавања излази да осећања нису функције, а такође и нагони и интереси нису функције. Код оваквог изражавања види се да све цитиране речи не значе душевне функције иако се зна да су и осећања и интереси појаве функционалне суштине. Баш он узима да су интереси (стр. 267) „ознака чињенице да ток једне радње, једне делатности, једног следовања циља, потпуно заузима све снаге једне индивидуе“. МИ ово је тачно акцептирање Дујевог схватања и тако треба да буде, али се ово не слаже с изражавањем на 61 страни где интереси нису душевне функције. А пошто и осећања улазе у оквир интереса баш по његовом схватању на 267 страни, онда излази да је и ту дошао у сукоб < самим собом и испао недоследан. Исто тако на стр. 259 каже: „спонтани инстинкти, осећања, нагони, наклоности, укратко душевни импулси најразличитије врсте који смерају на задовољење телесних и душевних потреба. Час овако, час онако колебају се, мењају и обрћу нагони исхране, кретања, игре, подражавања, радозналости и знања“ итд. Нагони у науци значе исто што и инстинкти, а код њега су две различите појаве, а мало после исто што и инстинкти кад каже „нагони исхране, кретања, игре, подражавања итд. Исто тако на стр. 298 нагони су исто што и инстинкти, а на стр. 302 да су различне појаве. Трећи пут нагони су му нешто друго, јер на стр. 278 каже: „Поред старога нагона никли су из дубине душе нови нагони који се могу задовољити само теоријским и естетским вредностима“. Овде би требало да значе нагони тежње, интересе, дакле чисто душевне функције.

Исто тако на стр. 277 каже: „Образовни поступак који стално прихвата само урођене или стечене диспозиције, односно даровитости и наклоности које су у њих уткане“ итд. Овде не видимо да ли „наклоности“ спадају у „даровитост“, у урођене „диспозиције“ или у стечене, или пак улазе у обе врсте (и у урођене и у стечене), а још мање је разумљиво да су оне негде „уткане“, јер из такве стилизације излази да су даровитости и наклоности „у њих уткане“, тј. у урођене и стечене диспозиције. Али при том треба знати да између даровитости и наклоности стварно и није велика разлика и да су и оне урођене диспозиције. Чим неко има наклоност за неки посао, он је и предиспониран за то, што значи да он има урођену диспозицију за тај рад. Ако он у томе показује и већу способност, онда