Učitelj

Философија у Бугарској у ХХ веку

У Бугарској имају присталица и неке модерне школе. Тако, на пример, бергсонизам је био мода у књижевном свету, али се њега озбиљно држе и неки философски писци. Такви су на пр. Стефан Гидиков, Атанас Илиев, делом проф. Ив. Саржилијев и др.

Стеван Гидиков постао је познат још својим озбиљним чланцима против материјализма у периоду од 1903—1907 год. Они су штампани делом у часописима „Мисао“, делом у „Животу“. Чим се појавио часопис „Философски преглед“, Стефан Гидиков се јавља у њему као сталан сарадник. Написао је много расправа које се односе на проблеме духа и материје, Бога и етички проблем, односе међу рационалистичком и стваралачком тенденцијом у нашем духу и друго. Нарочито је занимљива његова расправа „Полна чедност Бугарина као основа његова карактера“. Атанас Илиев је веома плодан. Поред читавог низа педагошких чланака и расправа он је и писац многих философских дела. У низу тих својих философских дела он проучава однос између личности, народности и културе, друга су посвећена естетским проблемима, етичко-социолошким, психолошким и другим питањима. Извесно време је он под утицајем Јоханеса Ремкеа али се доцније окреће Бергсону те је последица тог двоструког утицаја и његова брошура „Дух и време“ у којој он покушава да измири интуицију и разум. У својој књизи „Слвремена философија и философија историје“ (Софија, 1935 год.) Атанас Илиев се труди да документује своје гледиште да је историја философије истовремено и део систематске философије, да она није просто историско излагање низа философских учења него покушај да се философски проблеми реше историским путем; разлика између историје философије и систематске философије је само методолошка. Професор Иван, Саржилиев је у исто време под утицајем Берклиа, чије је „Принципе сазнања“ превео, Џемсовог прагматизма и ирационалистичке философије Бергсона. У својој студији „Идеје врста“ (Софија, 1919 год,) он покушава да објасни питања стварања, могућности и психолошке битности идеје врсте. Његово: схватање се оцртава час као номинализам час као концептуализам (идеја врсте је створена из сазнања о практичним циљевима) а час као нарочити реализам, уколико се тврди да идеје врсте постоје у стварима више као тенденција за стварање врсте. Доцније је Ив. Саржилиев објавио једну компилацију о вољи, а 1938 другу компилацију о прагматизму („Прагматизам“, прилог историји савремене философије. Софија, 1938 год, Университетска библиотека, број 190). У брошури „Савремена наука и религија“ он покушава да докаже да религија уопште а специјално хришћанска може да нађе ослонац у савременој физици уколико ова последња своди материју на средишта енергије и извесне нематеријалне тачке, тако да се свет у основи указује као нешто духовно. У тој брошури он заступа мишљење да хришћанска религија може да буде реформисана пошто се ослободи ненаучних елемената у себи и прилагоди се духу но-

ПО