Učitelj

вога времена које се одрекло детерминизма и преко индетерминизма у физици тежи васкрсу религије.

Фројдова психоанализа исто тако има својих следбеника. Најревноснији њени заступници Младен Николов а нарочито Иван Кинкел, професор политичке економије који је написао низ чланака из социјалне психологије и социологије. Објашњавао је окултне појаве методом психоанализе. Омиљена му је, сем тога, тема религија. и њен однос према науци у светлости психоанализе. Под истим утицајем су и др. А. Андреев, писац низа чланака о животињској психологији, као што су: „Хипноза код животиња“, Животињство у правној науци“, „Душа код животиња“ (1931 год.), „Социјални инстинкт код животиња и човека“ (1983 год.), као и Љубомир Русев („Психоанализа стварања код Ботева“ и др.). Извесне особине психоанализе као психолечничке методе признаје и др. Кирил Чолаков. Извесне везе са психоанализом имају и гледишта сексолога др. Најдена Шејтанова која је он изложио у чланцима и посебним студијама. Он је написао и једну књигу оригиналну по својој замисли и стремљењу „Великобугарски поглед на свет“. Писац жели да то његово дело буде завет свих Бугара докле постоје. Намислио је да га подели у три тома. Први том који је изашао носи наслов „Балканскобугарски титанизам“. У њему се поставља, делом научно а делом кроз поетско надахнуће, основна мисао да бугарски народ у чијим жилама тече крв великих племена и народа Европе, Азије и Африке, који има право на много више територије на што је притежава, има веома много драгоцених особина које га предодређују да одигра велику месијанску улогу не само на Балкану и у Европи већ и у читавом човечанству.

Један философски правац, који одавно има много својих присталица код нас и који још и данас има највећи утицај, је ремкеанство, Главни његов претставник је професор Димитр Михалчев. Он започиње своју делатност философског писца још као студент, када под руковођењем К. Крстева преводи „Мозак и душа“ од Челпанова, Лангеово „Свесна обмана као срж уметничког уживања“ и Хефлерову „Логику“. Доцније у часописима „Мисао“ и „Нова заједница“ он објављује неколико чланака противу гносеологије марксизма, 0 психолошкој и друштвеној страни моралнога проблема и др. Још као студент, Д. Михалчев се веома интересује за немачку, философију и нарочиту наклоност показује за философију В. Ишпеа о којој чита опширан реферат на философском семинару нашега универзитета. Пошто је 1905 године завршио философију у Бугарској, Д. Михалчев одлази у Грајфсвалд да би на извору упознао Иштеа, но ту потпада под утицај немачкога философа Јоханеса Ремкеа који га скоро одмах очарава дубином своје мисли и подробношћу своје анализе а што је најглавније својом новом философском методом објашњења света: да се полази без икаквог претходног предубеђења од једне поуздане исходне тачке своје научне философије — онога што је дато у датоме (сазнавање), помоћу које анализе треба да се реше основни философски проблеми. Својим широким