Učitelj

равни ВЕРЕ МЕНЕ РЕПЕР И И НЕ ЕН ЛИ А ЕАЕЕ 51

ски положај је једини који је ипак најлакше доступан широком кругу учитељства. Па кад добију тај положај, хтело се, да на њему добију и већу групу и да се тим знатан број учитеља користи. Али, тај захтев није од учитељства био прихваћен најсрдачније, због тога што се сматрало да је управитељски положај почасан и да је управитељ само први међу равнима. Среско учитељско удружење у Трстенику донело је и једну резолуцију, којом је заузело противан став таквом предлогу. Ту резолуцију је умножило и упутило свима удружењима и секцијама у земљи. На седници Главног одбора од 19 октобра узета је у претрес та резолуција и догађај је ликвидиран оградом Главног одбора од тога поступка.

У то време израђивао се и нови чиновнички закон који је имао " да одреди и нове принадлежности учитељству. Управа је будно пратила ток тих догађаја и старала се да новим законом о чиновницима учитељство не буде запостављено. Такав моменат је заиста ускоро и поступио кад се утврђивао ранг чиновника према групама до којих могу напредовати. Тада се стало на гледиште, да учитељи не иду даље од шесте групе. Мако је другим чиновницима истих школских квалификација дата законска могућност да иду до пете групе, учитељима је она оспоравана. Ипак то право је учитељству, са извесним ограничењима, признато тек после личне интервенције ондашњег председника Извршног одбора г. Рабреновића код г. Министра просвете.

Поред овога покретано је питање станарине, која је дотле издавана из државне касе, па је одредбом финансиског закона за 1930 годину укинута и пренесена на општине. Наступила су разна тумачења тога учитељског права, а поред тога, у многим местима, општине нису биле у могућности да исплаћују станарину редовно, услед чега је било интервенције.

У овом периоду није било никаквих нарочитих културних подухвата ни покрета у учитељству. Сав његов културни рад огледао се у издавању Народне просвете и педагошких часописа, који су увек били на озбиљној висини.

Народну просвету су, после Главне скупштине од 22 августа, уређивали г. Милан Поповић, учитељ у пензији и г. Душан Прица. Али после седнице Главног одбора од 19 октобра г. Поповић је дао оставку, а на његово место је дошао поч. Милорад Вујанац.

Период од априла 1931 до августа 1934 год.

Раздобље, које смо обележили између ових двеју година, је изузетно у развитку учитељског покрета. Оно је у свести учитељства обележено и подвучено јасније него иједан период пре тога. Историчар, који буде подвргао анализи догађаје из тога периода, мора да буде снабдевен објективношћу највећега степена, да не подлегне читавим валовима догађаја који су подједнаком снагом утицали и на осећања и уверења.

Носилац и претставник тога периода била је управа са г. Дамњаном Рашићем на челу.