Učitelj

Наиме. правила су усвојена на скупштини 1930 год. месеца августа; октобра месеца поднела су Министарству на потврду. Потврђена су тек у месецу мају 1931 год., кад је на чело удружења дошао г. Дамњан Рашић. Што се тиче њихове садржине, један од водећих људи из опозиције написао је у Учитељском гласу Бр..11 стр. 163—170 чланак у коме је правио упоређење између текста усвојеног на скупштини 1930 год. и објављеног текста. Нашао је да је измењено 6 чланова, а додати су неки нови. У главном, из тог упоређења се види, да су измењени прописи који се односе на избор претседника среских друштава којима мандат, по новим правилима, траје 3 године; они који говоре о гласању на скупштинама, јер је укинуто тајно гласање и установљено јавно, а исто тако, одбачени су прописи који предвиђају пропорционални систем при избору управе. Поред овога повећан је број чланова скупштине по вирилном праву. Циљ свима изменама био је, очевидно, у томе, да се право расположење чланства не изражава у потпуности и да се стабилност управе што боље загарантује. Један учитељ из опозиције писао је у Учитељском гласу о томе; Е

„Кад се сумарно прегледају накнадно унете одредбе, може се одмах закључити да су оне унете несумњиво на настојање и одговорност садашње управе и имају за циљ да јој, што дуже, обезбеде водеће место у организацији. Ради тога себичног циља, она се није устезала да доведе цело удружење у такав положај да му се октроишу одредбе правила и то баш оне које најинтимније тангирају домен његове савести.“ (стр. 302—308).

Тако се, кроз јасне опредељене програмске и идеолошке сукобе дошло до

Главне учитељске скупштине, одржане 24 августа 1932 г. у Београду

Управа је већ била створила за себе кадар који је био прилично бројан. Споредно је да ли су сви били преоријентисани, али је главно да су били ту. Она је према пропису чл. 7- формирала бановинске секције и успела да се изаберу управе које су јој биле наклоњене. Затим су, у међувремену, извршени и избори у среским друштвима и изабране управе у смислу нове оријентације.

Опозиција се, са своје стране, такође спремила. И њени су редови расли. Имала је свој орган „Учитељски глас“ који је припомогао да се поставе и расветле спорна питања између обеју група.

Ради што бољег вођења послова за организацију те борбе, установљен је одбор који је узео у своје руке уређивање листа и вођење покрета. Чланови тога одбора су били: г.г. Милан Рабреновић, Милан Поповић, Рајко Мићић, Душан Прица учитељи у пензији и г.г. Светислав Гојковић, Данило Милановић и Милинко Лазић, активни учитељи.

Скупштина је одржала у великој сали београдског Универзитета. Дворана је била испуњена делегатима и члановима скупштине; галерије су биле препуне. Насупрот пређашњој скупштини, која је, такође, одржана у овој сали и давала утисак резигнације, ова скупштина је, још од првих момената, обећавала да ће бити врло жива.