Učitelj

уџбеници са српске основне школе у Цариграду, настале су боље прилике за српске школе. Почетком деведесетих година настаде живљи покрет за отварањем српских школа, а особито у косовском вилајету, јер је Ирадом од 1892 године признато да у том вилајсту има Срба, и зато им је дозвољено отварање школа крајем априла 1893 године, јер се утицај Србије после априлског збацивања намесника 1893 године повећао. |

У солунском и битољском вилајету није била призната српска народност и зато нису давате ни дозволе за отварање српских школа, и ако је народ слао властима безброј молби за отварање својих школа. Због тога је народ био приморан да кришом отвара школе у ова два вилајета. Чим би Бугари и Грци сазнали за ове школе, одмах би доставили турским властима, и оне би те школе затвориле. Овако је ишло све до 1897 године, када су власти почеле давати дозволе за отварање српских школа и у ова два вилајета,

Године 1892 отворене су српске основне школе у Цариграду, Скопљу (30 августа) и Солуну (2 децембра), а затим у Куманову, Кратову и Кочану. Цариградска основна школа отворена је поново 2 фебруара, и у њу је уписано 32 ученика (1 разр. 18, П разр. 9 а ТУ разред 5 ученика). Почетком септембра 1892 године уписало се 47 ученика у Цариградску српску основну школу.

И ако је грчка патријаршија у Цариграду, под коју су, у верском погледу, потпадали и Срби у Турској, била дужна да Србе помаже у добијању дозвола за отварање школа, она им је, напротив, чинила сметње заједно с турским властима и бугарашима.

Ревизија по школама отпочела је први пут крајем 1893-94 године у скопском санџаку, срезовима тетовском и прешевском и у гостиварској нахији. Ревизори су били угледни наставници средњих и основних школа. Године 1896 заведен је сталан надзор.

После великих напора Срби су тек почетком 1896 године добили свог митрополита у Рашко-призренској митрополији, те су се због тога више почеле отварати српске основне школе, а нарочито кад је 1897 године добивена дозвола за отварање српских школа у битољском и солунском вилајету. Пре дозволе о отварању српских школа у Турској, Срби су слали молбе и у молбама наводили да траже школе на свом матерњем језику, или на словенском, или на нашем језику, јер нису смели рећи на српском језику, пошто српска народност није била призната. ИМ тако је у Битољу отворена основна школа 2 марта 1897 године, а рад је отпочела 16 марта са 84 _ ученика-це. Отварању ове школе присуствовало је преко 2000 Срба

из места и околине,- јер је отварање ове школе изазвало велику радост код свих Срба. Рад је отпочео 17 марта са 57 ученика у четири разреда мушке и са 2 разреда (Ги 1) женске школе, у којој је било 38 ученице. Крајем марта било је 127, а на испитима 24 јуна било је 152 ученика. У обе школе, поред редовних разреда, били су и приправни разреди.

После отварања српске школе у Битољу отворене су исте (1897) године школе у солунском вилајету: 20 априла у Водену са 45 уписаних ученика-ца подељених у мушку и женску школу; у

Учитељ 21