Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2, S. 54

~ — |—

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 41

И чим прође тај испит, осјетих глад и жеђ, јер цијели дан нијесмо ништа јели, а осим оно филџана каве, ни пили. Па и Максо ми се причинио уморан, а примјетим, да до вечере зацијело нећемо добити ништа за јело. Најпослије изиђоше звијезде и чусмо мујезина, да са минарета џамије „учи“ дугим тоновима: „Лах илалахе илалах, Мохамедун ресулулах“ (Нема Бога до Бога, а Мухамед му је пророк“). Оба беговића оставиш= нас саме у тврђавној авлији, па одоше да „клањају“ (да сврше молитву). Послије подуље времена дође слуга и рече, да је Мехмедбег наредио, да му дођемо. ја и Максо погледасмо се смијући, а момак запали луч, па нас одведе у собу свога, а по његову мишљењу и нашега господара.

ја га поздравих по турски: „Акшам хаиролсун“ (од прилике „добро вече!“).

(Он ме погледа зачуђено. — Гди си то, дите, научио, умиш ли турски 2

— Не, господару, знам само нешто ријечи и узречица, што сам научио од фрањевца Филипа Пашалића из фојничкога манастира, кад је неколико мјесеци боравио у Карловцу.

— Е, знаш дакле лију Филипа: паметан је чо!јек, Филип, уми се уласкати у наших везира. Па, добар је чојек Филип, префин је. А што научи од његаг

— Саба хаиролсун! (од прилике: добро јутро!).

— Шта још 2 ·

— Селамум алејкимун — (мир с вама! алејкимун селамун — (од прилике исто).

— То смију да говоре само муслимани; не говори више! Даље! ј

— Ешхедун ен лах илахе ил алах, вееш хене Мохамедун абдулух вересулухух (Вјерујем само у Бога јединога и у пророка и посланика његова Мухамеда).

— Аферим! (Тако ваља). — Кад ово рекнеш за се, већ си муслиман. Даље, даље.

— Ана сене ситимл (То је простачка псовка).

=— О, срамота — повика Мехмедбег — а знаш ли ти, шта то нашки значи 2

— Не, не знам.